Zvuči kao scenario iz trilera, ali dolazi iz stvarnog sveta biznisa: prema istraživanjima, svaki peti visoki rukovodilac pokazuje osobine koje se klinički vezuju za psihopatiju. I to ne u zatvoru – već u salama za sastanke.
U eri kada se uspeh meri brojevima, a lideri slave zbog njihove odlučnosti i samopouzdanja, retko ko se zapita šta se krije ispod uglađenog nastupa i čvrstog stiska ruke.
Istraživanje forenzičkih psihologa Nejtana Bruksa i Katarine Fricon sa australijskog univerziteta Bond, u saradnji sa Sajmonom Krumom sa Univerziteta San Dijego, otkrilo je šokantnu statistiku: čak 21 odsto izvršnih direktora u oblasti upravljanja lancima snabdevanja ima osobine koje se povezuju s psihopatijom.
„Ovakvi procenti su gotovo identični onima koje nalazimo u zatvorskoj populaciji”, izjavio je Bruks za australijsku televiziju ABC, ističući da savremeni modeli zapošljavanja i napredovanja često ne razlikuju pravu harizmu od toksičnog šarma.
U poređenju sa opštom populacijom, gde se procenjuje da psihopatske crte poseduje svega 1–4 procenta ljudi, prisustvo ovakvih osobina među liderima u biznisu ukazuje na ozbiljan etički i organizacioni izazov.
„Tipično, psihopate stvaraju mnogo haosa i generalno imaju tendenciju da suprotstavljaju ljude jedne protiv drugih”, kaže Bruks. „Za psihopate je korporativni uspeh igra i ne smeta im ako krše moral. Radi se o tome da dođu tamo gde žele u kompaniji i da imaju dominaciju nad drugima.
Nedostatak empatije, manipulativnost, površnost i sklonost laganju
Američki psiholog Skot Lilienfeld, sa univerziteta Emori u Atlanti, potvrđuje ovu tezu, naglašavajući da su psihopate često „zastupljene u zanimanjima kao što su politika, biznis i sportovi visokog rizika”.
Njihove osobine poput hladnokrvnog šarma, smelosti i samouverenosti – mogu brzo da ih lansiraju na vrh, ali to ne znači da donose stabilnost i zdravu radnu kulturu u kolektiv.
Studija je predstavljena 2016. godine na godišnjoj konferenciji Psihološkog društva Australije, a obuhvatila je uzorak od 261 rukovodioca. Među njihovim najizraženijim osobinama našli su se nedostatak empatije, manipulativnost, površnost i sklonost laganju – obrasci ponašanja koji se inače vezuju za kriminalno okruženje, a ne za korporativne kancelarije.
Ovo istraživanje otvara pitanje koje mnogi još izbegavaju: da li bi kompanije, pored stručnih veština, trebalo da procenjuju i psihološke profile kandidata za liderske pozicije? Da li smo spremni da priznamo da psihopate nisu samo negativci iz filmova, već i ljudi koji često sede u upravnim odborima, pita se australijski list.
U vremenu u kojem se sve više govori o mentalnom zdravlju i etici u poslovanju, jasno je da uspeh ne bi smeo da bude opravdanje za destruktivno ponašanje. Iza besprekorne biografije ponekad stoji ličnost koja ne oseća grižu savesti i koja uspeva u svetu biznisa upravo zbog toga.
Kako prepoznati psihopatu u odelu
Iako se psihopatske osobine ne mogu dijagnostikovati bez stručne procene, sledeći obrasci ponašanja mogu da budu signal da nešto nije kao što izgleda:
Površan šarm – Osoba deluje izuzetno prijatno i uverljivo, ali sve deluje „previše glatko”
Nedostatak empatije – Šef ne pokazuje saosećanje prema kolegama, ignoriše tuđe emocije i potrebe
Manipulativnost – Vešto koristi druge za svoje ciljeve, često kroz laskanje ili prikrivene pretnje
Lažna harizma – Samouverenost i odlučnost prikrivaju hladnokrvnost i emocionalnu prazninu
Odsustvo griže savesti – Ne oseća krivicu za štetu koju prouzrokuje timu ili pojedincima
Skonost ka preuzimanju rizika – Impulsivne odluke bez osećaja odgovornosti za posledice
Eksploatacija saradnika – Gazi preko drugih kako bi napredovao, ne poštuje hijerarhiju ni timski fer-plej
IZVOR: POLITIKA MAGAZIN I FOTO: PIXABAY
