Želja da pomognu detetu u svakoj, pa i najmanjoj poteškoći, duboko je usađen u roditelje. Neki to rade svesno iz ljubavi, a drugi potpuno nesvesno.
Sličan nagon javlja se i kada vide da se dete muči sa pronalaženjem reči, zbog čega mu često dovršavaju rečenice. Iako se to može činiti kao pomoć, stručnjaci upozoravaju da takvo ponašanje može biti štetno, jer je povremeno zastajkivanje u govoru normalan deo dečjeg razvoja.
Zašto je dovršavanje rečenica štetno za dete?
Roditelji često misle da dovršavanjem rečenica pomažu deci da se lakše izraze. Međutim, važno je shvatiti da se time detetu oduzima ključna prilika za učenje, piše „Times of India“.
Deci je potrebno vreme da organizuju misli i pronađu odgovarajuće reči kojima će izraziti svoja osećanja, prenosi Index.hr.
Stalno upadanje u reč vremenom narušava detetovo samopouzdanje i podstiče nesigurnost u govoru. Kada roditelj popunjava praznine, uskraćuje detetu priliku da samostalno pretoči svoje misli u reči.
Važnost slušanja
Jedan od najjednostavnijih, a ujedno i najmoćnijih načina podrške deci jeste pažljivo slušanje, čime im se daje do znanja da su važna. Deca imaju potrebu da se osećaju cenjeno, prihvaćeno i saslušano. Kada dete deli nešto sa vama – čak i ako je reč o sitnici – vaša puna pažnja može značajno da ojača njegovo samopouzdanje.
Umesto da ga ispravljate ili brzo uskačete sa rešenjima, dajte mu prostor da se izrazi. Ne radi se o tome da morate da se složite sa svim što dete kaže, već da priznate njegova osećanja i iskustva.
Strpljenje je ključ roditeljstva
Roditeljstvo je ispunjeno bezbrojnim obavezama, ali strpljenje je vrlina koju treba negovati od najranijeg detinjstva pa sve do adolescencije i kasnije. Strpljiv roditelj stvara sigurno okruženje za dete, što je posebno važno u trenucima kada se ono sa nečim muči.
Isto važi i za situacije u kojima dete pokušava da sastavi rečenicu i izrazi se. Kada naiđe na strpljiv odgovor, dete će biti spremnije da ponovo pokuša i otvorenije će deliti svoja osećanja.
Šta uraditi kada se dete muči sa rečima?
Kada primetite da je dete zastalo usred rečenice, najbolje što možete da uradite jeste da zastanete zajedno sa njim. Nemojte odmah uskakati, već mu dajte nekoliko dodatnih sekundi da sabere misli i pronađe prave reči.
Umesto da dovršavate rečenicu umesto njega, ohrabrite ga podsticajnim rečima. Nežno „Samo polako“ ili „Slušam te“ šalje poruku da vas zanima ono što želi da kaže, bez obzira na to što se muči.
Deca neće uvek koristiti savršene reči ili pravilno sastavljati rečenice. Umesto da ih prekidate kako biste ih ispravili, usredsredite se na razumevanje poruke. Ispraviti ih možete kasnije, na nežan način.
Umesto da nagađate šta dete pokušava da kaže, postavljajte pitanja otvorenog tipa koja će mu pomoći da nastavi. Na primer: „Možeš li mi to malo bolje objasniti?“ ili „Kako si se zbog toga osećao?“.
Deca lakše komuniciraju kada se ne osećaju pod pritiskom. Opušteni, svakodnevni razgovori pomažu im da se osećaju prijatnije dok izražavaju svoja osećanja i mišljenja. Ponekad je najbolji način da pomognete detetu da pronađe sopstvene reči jednostavno taj da mu date prostor i vreme da to učini samo.
IZVOR: N1 I FOTO: CHAT GPT
