Nova anketa istraživača Univerziteta u Mičigenu otkriva da četiri od pet roditelja misle da su decu previše razmazili i da deca danas ne cene ono što imaju.
Više od polovine roditelja u anketi od 1.125 roditelja sa decom od četiri do 10 godina dodaje da je previse razmazilo svoju decu. Druga dva od pet idu još dalje, kažu da im je ponekad „neugodno koliko je njihovo dete sebično“.
„Mnogi roditelji se možda osvrću na svoje detinjstvo i, u poređenju sa tim, pitaju se da li svom detetu daju previše materijalnih stvari. Roditelji možda misle na sebičnost u deljenju školske užine sa drugom decom ili kada deca kažu da im se ne sviđa određeni poklon.“, kaže kodirektor nacionalne ankete dečije bolnice “C.S. Mott”, Sara Klark.
„Znamo da je zahvalnost povezana sa pozitivnijim emocijama, snažnim vezama, uživanjem u više iskustava, pa čak i zdravstvenim beneficijama“, dodaje ona. „Međutim, zahvalnost nije nešto što deca obično stiču automatski, treba ga negovati, na način koji odgovara uzrastu“.
Sve počinje sa ‘molim’ i ‘hvala’
Uprkos borbama mnogih mama i tata, tri od četiri roditelja kažu da je učenje njihove dece da budu zahvalna veliki prioritet. Imajući to na umu, velika većina anketiranih veruje da zahvalnost počinje dobrim manirima. Skoro 9 od 10 roditelja (88%) redovno podstiče svoju decu da kažu „molim“ i „hvala“. Još 11 procenata kaže da ovo radi povremeno, a samo jedan procenat priznaje da retko kada njihova deca kažu „molim te“ i “hvala”.
Iako je zahvalnost početak, istraživači upozoravaju da je važno da deca znaju zašto se zahvaljuju. Jedan od načina da to uradite je da ohrabrite decu da kažu „hvala za…“ tako da deca moraju da objasne zašto su zahvalna.
„Postoji razlika između ljubaznosti i zahvalnosti“, kaže Klark. „Da bi pomogli deci da nauče da budu zahvalni, roditelji takođe moraju da naglase zašto traže od deteta da se zahvali.
Kada je u pitanju dobijanje poklona na zabavi, samo jedan od četiri roditelja kaže da njihovo dete sve vreme piše zahvalnice davaocima poklona.
Pomaganje kod kuće može doprineti zahvalnosti
Tri od pet roditelja pokušavaju da nauče decu zahvalnosti delima umesto rečima, obično tako što njihova deca redovno obavljaju kućne poslove kako bi pomogli. Svaki treći roditelj povremeno angažuje decu da mu pomognu u kućnim poslovima.
Tim iz Mičigena kaže da roditelji mogu da pomognu da se učvrsti ova lekcija objašnjavajući da svi u porodici imaju obavezu da pomažu jedni drugima.
Vraćanje gradi zahvalnost.
Za mnoge roditelje, najbolji način da nateraju svoju decu da budu zahvalna je da uzvrate drugima. Za dve trećine ankete, to znači uključivanje njihove dece u volonterski rad, bilo sa stvarnim društvenim grupama ili neformalno pomažući komšijama i rođacima.
„Prirodan je korak preći od pomaganja u kućnim poslovima do volontiranja sa komšijama ili na događaju u školi ili zajednici“, nastavlja Klark.
Još jedan od tri roditelja natera svoju decu da donira stare i nekorišćene igračke ili odeću u dobrotvorne svrhe. Međutim, kada je reč o nečemu za šta su deca vezana, autori studije kažu da roditelji ne bi trebalo da primoravaju decu da doniraju, to bi trebalo da bude prirodna odluka koju sami donesu.
„Deca su možda u početku otporna na doniranje starih igračaka, ne zato što i dalje žele da se igraju sa njima, već verovatno zato što osećaju nedostatak kontrole.“, zaključuje Klark. „Roditelji bi trebalo da ih osnaže da sami donose ove odluke i pomognu im da vide kako njihova velikodušnost može doneti sreću drugom detetu.
IZVOR: WGNTV I FOTO: UNSPLASH
