Generacija rođena u Americi ponovo pronalazi svoje korene u Srbiji
Folklorni ansambl srpske zajednice iz Čikaga, „Oko sokolovo“, u okviru turneje „Putevima istorije i duhovnosti“ stigao je i do Niša, gde su koncertom u Studentskom kulturnom centru ostavili dubok trag u srcima publike.
Njihovo putovanje po Srbiji, koje je trajalo dve nedelje tokom juna, daleko je više od umetničke turneje – ono je povratak korenima, prožeto emocijama, učenjem, povezivanjem i iskrenim patriotizmom.
Ansambl, koji čine pretežno studenti i srednjoškolci rođeni u Americi ili koji tamo žive od najranijeg detinjstva, kroz igru i pesmu gradi mostove između srpskog identiteta i života u dijaspori.
Njihov umetnički direktor Milan Andrijanić, nekadašnji dugogodišnji rukovodilac KUD-a „Abrašević“ iz Beograda, u emotivnoj izjavi za portal chicagodesavanja.us kaže:
„Ova putovanja za nas imaju ogroman značaj. Nisu samo umetnička, već i lična i duhovna. Naši članovi rođeni su u dijaspori, ali su srcem i identitetom duboko vezani za Srbiju. Ova turneja omogućava im da to osete – kroz igru, ali i kroz mirise, slike i tišinu manastira, kroz razgovore s ljudima, kroz pogled s Rtnja ili šetnju kroz Kaletinac.“
Upravo to su potvrdile i tri mlade članice ansambla koje su za naš portal podelile svoje utiske o boravku u Srbiji.
„Rođena sam u Čikagu, ali ovde u Srbiji imam osećaj kao da sve ima dušu – i ljudi, i gradovi, i ulice. Ljudi su ovde nekako bliskiji, više se druže, dok je u Americi sve užurbanije i distanciranije.“ – kaže dvadesetšestogodišnja Tanja Raković, koja igra u ansamblu “Oko sokolovo” još od njegovog osnivanja.
„Tradicionalna jela koja spremamo kod kuće u Čikagu su ukusna, ali mislim da su ovde punjene paprike i sarme jednostavno neuporedivo bogatije i kvalitenije.„
Druga članica dodaje:
„Rođena sam u Aranđelovcu, ali smo se još dok sam bila mala – zajedno s mamom, tatom, bratom, babom i dedom – preselili u Ameriku. Kod nas se u kući kuva obilno i ukusno, baš kao što se kuva i ovde. U Čikagu samo moja baka pravi savršenu pitu, ali moram da priznam da su sve koje sam probala u Srbiji bile izvanredne.“
„Folklor mi je omogućio da budem okružena vršnjacima iz svoje domovine – odrasli smo zajedno, delimo ista sećanja i čak idemo u istu školu.“ – kaže dvadesečetvorogodišnja Marija Milisav kaže dvadesetčetvorogodišnja Marija Milisav, koja se ansamblu “Oko sokolovo” priključila posle pandemije, kada se njen prethodni folklorni sastav raspao.
Tridesetdvogodišnja Suzana Tesla, članica ansambla, kaže da u Čikagu živi od 2001. godine i da se dobro seća života u Srbiji.
U njenoj porodici balkanski običaji i tradicija se neguju svakodnevno, ali, kako kaže, poseban je doživljaj sve to ponovo osetiti kroz ovo putovanje.
„Zato sam i deo ‘Oka sokolovog’ – jer kroz igru i putovanja mogu da se povežem sa svojim poreklom i naučim da cenim ono što moji roditelji nikada nisu želeli da zaboravim. Počela sam da igram još sa osam godina i obožavam srpske spletove.“
Tokom turneje članovi ansambla su posetili Beograd, Frušku goru, Rtanj, Gadžin Han, Kaletinac i manastir Poganovo, dok su na jugu Srbije nastupili zajedno s lokalnim ansamblima, u duhu povezivanja dijaspore i matice.
Ansambl je osnovan 2016. godine s ciljem da okuplja mlade koji i nakon srednje škole žele da ostanu verni folkloru i srpskoj tradiciji. Danas broji oko 50 članova, a na ovoj turneji učestvuje njih 25.
„U Americi je često nepisano pravilo da se folklor napušta po završetku škole. Mi smo želeli da to promenimo i omogućimo mladima da nastave ono što vole – igru, pesmu, druženje, vezu s korenima. Svi naši članovi znaju srpski jezik i trude se da pričaju srpski dok su zajedno, čak i ako u kući govore engleski. Na sceni i u razgovorima, to srce Srbije kuca jasno i snažno.“, ističe Andrijanić.
Jedna od najemotivnijih tačaka putovanja bila je poseta Krfu i ostrvu Vido, što je kod mnogih članova izazvalo suze i duboku refleksiju o žrtvama i istoriji.
„Bio sam iznenađen koliko ih je pogodilo ostrvo Vido. Ta tišina, to mesto gde se istorija ne čita iz knjiga već oseća pod nogama i u grudima – to su trenuci zbog kojih znamo da radimo pravu stvar“, dodaje osnivač i umetnički direktor ansambla.
Ansambl „Oko sokolovo“ danas je prepoznat kao ambasador srpske kulture u Americi. Redovno nastupaju na etno festivalima, svečanostima i u srpskim crkvama, a imaju i podršku Generalnog konzulata Srbije u Čikagu, Srpske narodne odbrane i mnogih pojedinaca iz dijaspore.
„Nismo crkveni ansambl, ali smo zahvalni što u crkvenim prostorijama možemo da održavamo probe. Uvek igramo tamo gde ima naših ljudi – od Kanade do Havaja, pa sada i po prvi put u Srbiji. I to ne kao turisti, već kao deca ove zemlje.“
Posebnu simboliku ima i naziv ansambla – „Oko sokolovo“ – koji nosi ime po srpskom junaku Predragu Matiću iz Kaletinca, čiji su dom i spomenik ansambl obišao, a koji je, kako kaže Andrijanić, njegov dalji rođak. Susret s nepoznatim rođacima u Gadžinom Hanu bio je za njega lično jedno od najemotivnijih iskustava.
Za kraj, na pitanje šta mu najviše nedostaje iz Srbije tokom trinaest posednjih godina života u Americi, sa osmehom kaže: „Ne smem da kažem. Crvena zvezda.“
Za ansambl „Oko sokolovo“, ovo je tek prvi korak. Već planiraju novu turneju po Srbiji sledeće godine, s idejom da svake godine posete nova mesta, nova svetilišta, nova svedočanstva istorije.
Jer, kako zaključuje Milan Andrijanić:
„Gde god u Srbiji da se okrenete, postoji kamen koji pamti vekove. Naša je dužnost da te kamene dotaknemo – i da ih sa sobom ponesemo, u srcima, preko okeana.“
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
