Devedesetšestogodišnja Nemica Irmgard Furhner uhvaćena je samo nekoliko sati nakon što se nije pojavila na suđenju po optužnici za pomaganje i podržavanje masovnih ubistava u jednom koncentracionom logoru tokom Drugog svetskog rata.
Okrivljena Irmgard Furhner napustila je svoj dom u ranim jutarnjim satima i odvezla se taksijem na nepoznatu lokaciju, izjavila je ranije portparolka suda Frederike Milhofer, a prenosi agencija Rojters.
Portparolka je kasnije potvrdila da je okrivljena pritvorena i da doktor sada procenjuje da li njeno zdravstveno stanje dozvoljava da bude zatvorena.
„Naredno ročište je zakazano za 19. oktobar“, izjavila je Milhofer.
Nemica Irmgard Furhner je optužena da je kao 18-godišnjakinja bila saučesnik u ubistvu 11.412 ljudi dok je bila daktilografkinja koncentracionog logora Štuthof između 1943. i 1945. godine.
Optužbe se ne mogu pročitati ako Furhnerova, kojoj se sudi na sudu za maloletnike zbog njenih mladih godina u vreme navodnih zločina, lično ne prisustvuje suđenju.
Tužioci tvrde da je ona bila deo aparata koji je pomogao funkcionisanje nacističkog logora pre više od 75 godina, prenosi agencija AP.
Državni sud u gradu Iceho na severu Nemačke je u saopštenju naveo da je osumnjičena „pomagala i podržavala one koji su bili zaduženi za logor u sistematskom ubijanju onih koji su tamo bili zatvoreni u periodu od juna 1943. do aprila 1945. godine u njenoj funkciji stenografa i daktilografkinje u kancelariji zapovednika logora“.
Prema drugim medijskim izveštajima, optužena je saslušana kao svedok tokom ranijih nacističkih suđenja i tada je rekla da joj je bivši komandant Štuthofa Pol Verner Hope diktirao dnevna pisma i radio poruke.
Furhnerova je izjavila da nije bila svesna ubistava koja su se dogodila u logoru dok je tamo radila, prenosi AP pozivajući se na nemačku novinsku agenciju DPA.
Štuthof je uspostavljen 1939. u okupiranoj Poljskoj, a gasne komore počele su se koristiti u junu 1944. godine. Sovjetski vojnici oslobodili su ga pred kraj rata u maju 1945. godine.
U logoru je bilo oko 100.000 zatvorenika u užasnim uslovima. Više od 60.000 ljudi je umrlo od bolesti i gladi, neki su ugušeni gasom, a drugima su ubrizgane smrtonosne injekcije ili su zimi terani napolje bez odeće sve dok nisu umrli od smrzavanja.
Najveći broj njih bili su Jevreji, a bilo je i Poljaka, kao i zarobljenih sovjetskih vojnika.
IZVOR: RTS I FOTO: EPA
