Činimo sve da objasnimo „long kovid“, dugotrajne posledice korone koje su prisutne čak i kod onih koji nisu imali simptome bolesti, već su samo bili pozitivni. Brine nas posledica koja se u Americi zove „brejn fog“, magla u mozgu. Oni koji su preležali koronu zaboravni su, zato što virus može da se vezuje na pojedine sisteme u mozgu i tu ostaje. Ovo kaže molekularni biolog Nemanja Despot Marjanović, beogradski student, koji je nedavno doktorirao na “Broad institutu” u Bostonu.
Institut su zajednički osnovali Harvard i Masačusets Institut Tehnologije. „Em Aj Ti“ poslednjih sedam godina ima titulu najboljeg univerziteta u svetu, koristi programiranje, matematiku i fiziku kako bi pomogao biologiji i medicini, odnosno otkrivanju novih lekova.
Sagovornik sa još hiljadu naučnika radi na međunarodnom projektu “Mape ljudskih ćelija”, koja je ukazala na to koje će organe kovid 19 napadati.
Magla u mozgu
Sada su sve snage uprte u ispitivanje posledica zaražavanja ovim virusom, onih koje se zovu „dugački kovid“, a koje su mesecima prisutne čak i kod onih koji nisu osetili da su bolesni, već su samo bili pozitivni na koronu.
„To je zamor koji ne prestaje, dugotrajni gubitak mirisa, on prestane, pa se vrati, a posebno pratimo ono što u Americi zovu „brejn fog“, magla u mozgu. Ljudi imaju probleme sa memorijom, zaboravni su, zato što virus može da se vezuje na pojedinim sistemima u mozgu i tu ostaje. Takođe, veliki broj takvih pacijenata ima problem sa srcem. Trenutno prikupljamo podatke i pokušavamo to da razumemo. Pojedini problemi mogu da budu indukovani i time što smo godinu i po zatvoreni, život nam se promenio iz korena, to sigurno ima posledice“, kaže Nemanja Despot Marjanović.
Korona, iako ne daje nikakve simptome, može da ostavi trajne posleldice na mozak, jedna od njih je “magla u mozgu”, gubitak pamćenja.
On dodaje da će za odgovore biti potrebno veliko strpljenje, jer je čovečanstvo po pitanju biologije i biomedicine na samom početku. Tek je 1954. otkrivano da je DNK nosilac genetskog materijala. Konačna mapa ćelija, koja će dati odgovore na mnoga pitanja, pa i kako da se zaštitimo od korone, biće završena do 2030. godine.
„Mi smo veoma kompleksan sistem, imamo milijarde ćelija u organizmu, svaka ćelija ima do 20 hiljada gena, ti geni koje ćelija eksprimira daju joj identitet. Treba ih sve razložiti i svaku ćeliju pojedinačno proučavati. Ranije nismo imali tehnologiju koja je to mogla, u laboratoriji gde sam radio doktorat, prvi put je napravljena. Sad kad znamo identitet ćelije, možemo da znamo njenu funkciju. Samo tako možemo da razumemo šta se desi u bolesti i vidimo kako da pravimo lekove“, objašnjava Nemanja Despot Marjanović.
On dodaje da je do tada najvažnije da radimo na svom imunom sistemu. Kada je u pitanju korona, važno je znati da ne treba paničiti ako posle vakcinacije nemamo antitela, jer to ne znači da nemamo liniju odbrane.
„Kada dobijete bilo koju virusnu ili bakterijsku infekciju, doći će do imunog odgovora, prvo urođenog, a zatim adaptivnog, koji i stvara antitela. Ona će biti u krvi posle napada patogena tri do šest meseci, ali i dalje ostaju memorijske ćelije, koje, kada se bolest pojavi, ponovo mogu da naprave antitela. Dakle, ako trenutno nemate antitela, to ne znači da nemate memorijske ćelije koje mogu da ga naprave, to je takozvani ćelijski imunitet“, objašnjava.
Despot Marjanović dodaje da je naš imuni sistem veoma kompleksan, postoji nekoliko stotina ćelijskih podtipova koji su važni za pravljenje odgovora, ali i ogroman broj molekula pomoću kojih ćelije međusobno komuniciraju i prave imuni odgovor. Naučnici poznaju komponente tog sistema, ali i dalje ne razumeju kako je sve povezano.
Dok nauka ne da odgovore na važna pitanja, sagovornik savetuje najjednostavniji rad na imunitetu i podseća da su brojne naučne studije pokazale da je vitamin D ključan u odbrani.
Pilule vitamina D koji je, kaže naš sagovornik, ključan u odbrani od korone, ali i štiti naše ćelije od kancera.
„Vitamin D je nešto što zaista pomaže, potreban je za normalno funkcionisanje imunog sistema, a pri tom i smanjuje nivo upale. Imuni sitsem nam služi za odbranu od spoljašnjih patogena, ali i unutra, kada neke naše ćelije „polude“, da ne bi postale kancerogene, imuni sistem ih ispravlja. On je neka vrsta i vojske i policije, a važno ga je i održavati. Vitamin D je jedan od načina, takođe treba uzimati hranu koja ne povećava nivo bazalne inflamacije, upalnog procesa, i cink“, upozorava Marjanović.
Lek za kritično stanje
Tokom studiranja na “Broad institutu“, sagovornik proučavao je rak pluća i pankreasa, vrste karcinoma koje se veoma teško leče i imaju veliku smrtnost. Sada znanje doktora inženjerskih nauka koristi u velikoj kompaniji koja se bavi osnivanjem manjih, specijalizovanih za pravljenje lekova za određene bolesti.
“Imamo 15 odobrenih lekova za samo 12 godina rada. Sada okupljamo stručnjake koji će pokušati da odgovore na pitanje šta pravi predispoziciju da dođe do kritičnog stanja tokom infekcije kovidom 19. Trebaće nam dve, tri godine da dođemo do nečega od čega će krenuti pravljenje leka. Hoćemo da napravimo testove, dijagnostiku koja bi nam to mogla reći, preventiva je važnija od lečenja“, kaže Despot Marjanović i na kraju razgovora dodaje:
„Veoma sam prijatno iznenađen kako se odvija vakcinacija u Srbiji, svaka čast našoj Vladi. U Americi nema izbora, dobijete neku od vakcina za koju se država u kojoj živite odlučila, oduševljen sam“.
IZVOR: SPUTNJIK I FOTO: PRINTSCREEN
