Krsna slava je jedan od najvažnijih običaja pravoslavnih Srba. To je dan kada svaka porodica slavi svog domaćeg svetitelja i zaštitnika. Krsna slava se prenosi sa oca na sina i ima veliko duhovno i nacionalno značenje. Krsna slava nema samo lični, već i opšti karakter. Ona je izraz vernosti Crkvi i Bogu, ali i pripadnosti narodu i otečestvu. Zato je važno da se Krsna slava slavi u crkvi, na Liturgiji, gde se pričešćujemo telom i krvlju Hristovom. Tako smo u zajednici sa svim pravoslavnim hrišćanima i postaemo deo tela Hristovog.
Srbi su narod koji ima jedinstven običaj koji ga izdvaja od ostalih pravoslavnih naroda, a to je slava. Slava je porodični praznik koji se proslavlja u čast svetitelja koji je zaštitnik te porodice. Svaka porodica ima svoju slavu, koju nasleđuje od pretka koji ju je uzeo kada se krstio ili kada je prešao u pravoslavnu veru. Slava se proslavlja svake godine na isti datum, a porodica domaćin poziva rodbinu, prijatelje i komšije da im se pridruže u molitvi, zajedničkom obroku i druženju.
Slava nije samo običan praznik, već je i izraz verske i nacionalne pripadnosti Srba. Kako kažu: “Gde je Srbin – Tamo je i Slava”, ali i obratno: “Gde je Slava – tamo je i Srbin”. Jedno bez drugoga je nezamislivo. Pošto samo Srbi imaju Krsnu slavu, to znači da Srbin bez Slave, ni verski ni nacionalno nije pripadnik ni Crkve niti nacije.
Slava je, dakle, jedan od vidljivih izraza srpske pobožnosti. Kada se za jednog Srbina kaže: “On slavi,” time je sve rečeno. Taj Srbin ima vezu sa svojom Crkvom, učestvuje u njenom blagodatnom životu. Slava je molitveno proslavljanje jednog svetitelja kao zaštitnika jedne porodice i njenog molitvenog zastupnika pred Bogom. Suština slave je izražena u samom imenu: to je slavljenje Boga i proslavljanje svetih ugodnika Božijih u čijim likovima se otkriva i prava „slava“ svakog ljudskog bića, odnosno njegova neprolazna lepota i njegovo bogoliko dostojanstvo. Glavna sadržina slave je blagodarenje i molitva Gospodu.
Kako smo došli do ovog običaja? Postoji više tumačenja o poreklu slave. Neki smatraju da je slava nastavak starog paganskog običaja poštovanja rodonačelnika ili domovinskog boga, koji se hrišćanizovao usvajanjem hrišćanskog svetitelja kao zaštitnika. Drugi smatraju da je slava nastala u vreme turske vladavine, kada su Srbi bili sprečeni da idu u crkvu i da slave zajedničke praznike, pa su zato preneli bogosluženje u svoje domove i odabrali svog ličnog svetitelja. Treći smatraju da je slava postojala još od vremena Svetog Save, koji je uveo ovaj običaj kao način da se ojača verska svest i nacionalno jedinstvo Srba.
Bez obzira na poreklo, slava je doživela mnoge promene tokom vekova. Nekada su slavili samo muškarci, a danas slave i žene. Nekada su slavili samo vlastelini i gospodari, a danas slave svi Srbi. Nekada su slavili samo u Srbiji, a danas slave u svim zemljama gde žive Srbi. Nekada su slavili samo pravoslavni Srbi, a danas slave i katolički i muslimanski Srbi. Nekada su slavili samo jednu slavu, a danas slave i više od jedne.
Slava je, dakle, običaj koji svedoči o životnosti i raznolikosti srpskog naroda. Ona je izraz njegovog verskog i nacionalnog identiteta, ali i njegovog otvorenog i gostoprimivog duha. Ona je povod za radost i zajedništvo, ali i za razmišljanje o značenju vere i tradicije. Ona je dar Božiji, ali i odgovornost čovečanska.
Krsna slava je dan radosti i zahvalnosti Bogu za sve blagodati kojima nas obasipa. Zato je običaj da se na dan Krsne slave pripremi svečani ručak i pozovu rodbina i prijatelji. Na trpezi se nalazi slavski kolač, koji se osvećuje i lomi uz molitvu, i žito, koje se priprema u spomen na umrle pretke.
Krsna slava je dragoceni dar naših predaka, koji treba da čuvamo i prenosimo na naše potomke. To je način da se povežemo sa Bogom, Crkvom i narodom, ali i da izrazimo svoj hrišćanski identitet. Zato neka svaka pravoslavna porodica slavi svoju Krsnu slavu sa verom, ljubavlju i radošću.
IZVOR: KOMPASINFO.RS I FOTO: PIXABAY
