Običaji, verovanja, znanja duboko su utemeljeni u folkloru, narodnom stvaralaštvu i umetnosti srpskog naroda. Pesmom i igrom, vekovima unazad slavimo, radujemo se, tugujemo i predstavljamo svetu lepote srpske tradicije.
Zajednički ideal, ista želja i opšta sreća, spaja jedan narod i postavlja temelj budućim pokolenjima. Folklor, termin koji je prvi upotrebio Englez Džon Tomas davne 1846. godine, kao umetničko stvaralaštvo, prošao je kroz različite faze.
Svaki kraj Srbije, u zavisnosti od uticaja raznih kultura od Istoka do Zapada, priča neku priču. Spoj srpskih tradicionalnih, evropskih i orijentalnih elemenata povezan je i sa načinom života jednog kraja.
Od najstarijih početaka do danas, narodne igre su prešle dug razvojni put, kojim su ih vodile mnoge okolnosti. Prenose se narodnim predanjem, a zapisane su direktno od onih koji su se sećali starih pesama i igara.
Srpski folklor predstavlja bogatu kulturnu riznicu različite muzike, igre, ritma, koraka, narodne nošnje…
I kako naš narod kaže, pesma može da pogodi dušu, a kolo je više od igre koja čini noge nemirnim.
Ovu drevnu igru prati muzički instrument dvotaktnog oblika, ali i harmonika, frula i tamburica.
Kroz neprekidan i neraskidiv lanac, krug u kome držimo jedni druge za ruke, izražava se zajedništvo i kolektivni duh. I nije važno da li su svi savladali jednostranku, trojanac, šestokrak, osmoputk, na prve taktove „Moravca“, „Čačka“ ili „Užičkog kola“, opletu od najmlađih do najstarijih.
Sastavni deo folklora je i narodna nošnja. Šajkača, anterija, zubun, tkanica, čakšire, dolama, džemadan, jelek, libada, fistan, šalvare, čarape i opanci – delovi odeće koji su se nosili u devetnaestom veku u Srbiji, danas su deo folklornih igara i nastupa.
O značaju kola, kroz doprinos svetskoj kulturnoj baštini, 2017. godine, govori i podatak da ga je Uneskov Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa, upisao na Uneskovu Reprezentativnu listu.
Kroz igru i pesmu, od Šumadije, Banata, Mačve i Niša do Vlaških predela, provlače se običaji jednog naroda.
I nema boljih ambasadora od folkloraša koji kolom, pesmom i nošnjom dovode svet ka nama, ali nas u istom i predstavljaju.
IZVOR: KOMPASINFO.RS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
