Deveti godišnji Severnoamerički seminar srpskog folklora – više od igre, više od pesme, više od vikenda
U vremenu kada se identitet u dijaspori često čuva kroz sećanja, fotografije i kratke poruke „od kuće“, srpski folklor ostaje jedan od retkih mostova koji se ne pamti – već živi. Upravo takav most već devetu godinu zaredom gradi Severnoamerički seminar srpskog folklora, koji će se od 6. do 8. februara 2026. godine održati u Čikagu, u prostoru Park Ridge Community Church.
Trodnevni edukativni seminar okupiće igrače, koreografe, vođe ansambala, ali i iskrene zaljubljenike u srpsku tradiciju iz cele Severne Amerike – i šire – sa jednim ciljem: da se pesma i igra ne izgube u prevođenju vremena, prostora i novih generacija.
FOLKLOR KAO ŽIVA VEZA SA KORENIMA
POVEZANE VESTI
Ovogodišnji seminar posvećen je bogatom i raznolikom nasleđu Raške, Niša i okoline i Sićevačke klisure, uz pažljivo odabrane tradicionalne pesme koje potpisuje dr Sanja Ranković, etnomuzikolog čije znanje i senzibilitet daju posebnu dubinu svakom tonu i stihu.
Predavači na seminaru su, pored dr Sanje Ranković, i druga istaknuta imena srpske folklorne scene: Milan Andrijanić I Zvezdan Đurić.
“Svi predavači na ovom seminaru profesionalno su proučavali ples i njegovu istoriju, posvetivši tome svoje živote, a bogato višedecenijsko znanje prenose na jasan, pristupačan i inspirativan način.”
Novo poglavlje ovogodišnjeg seminara donosi i video-arhive autentičnih igara, kao i predavanje o principima rada sa folklornim ansamblima, namenjeno svima koji nose odgovornost prenošenja znanja – danas i sutra.
„OVO NIJE SAMO UČENJE – OVO JE OČUVANJE IDENTITETA“
Organizatorka seminara i članica folklornog ansambla „Oko Sokolovo“ iz Čikaga, Suzana Tesla, ističe da seminar odavno prevazilazi formu klasične radionice.
„Najveća vrednost ovog seminara je u tome što on čuva i jača srpski kulturni identitet u dijaspori. Ovde se tradicija ne uči napamet – ona se živi. Kroz igru, pesmu i razmenu znanja, ljudi ponovo pronalaze osećaj pripadnosti i kontinuiteta, čak i hiljadama kilometara daleko od Srbije“, kaže Tesla.
Poseban akcenat, dodaje, stavljen je na autentičnost.
„Danas je lako naučiti korake preko interneta, ali bez konteksta i razumevanja stila. Seminar omogućava da se ples i pesma uče na pravi način, onako kako su izvođeni u svom izvornom okruženju – bez gubitka identiteta.“
Iako je seminar prvobitno bio namenjen vođama i koreografima folklornih grupa, danas okuplja mnogo širu zajednicu – od profesionalaca do entuzijasta, pa čak i porodica koje zajedno prenose tradiciju kroz generacije.
“Ono što ovaj seminar čini posebno vrednim jeste to što na jednom mestu okuplja ljude iz različitih sredina i profesija, od kojih svako donosi nešto jedinstveno i time obogaćuje celokupno iskustvo. Istovremeno se otvara prostor za učenje i razmenu iskustava, ne samo sa predavačima, već i među samim učesnicima. Ove godine među njima su i majka i ćerka koje dolaze iz Evrope – majka koja je plesala u mladosti i ćerka koja je nastavila njenim stopama.”
ZNANJE KOJE SE NE IMPROVIZUJE
Jedna od ključnih novina ovogodišnjeg seminara jeste predavanje Milana Andrijanića, koje se bavi principima stvaranja koreografija i praktičnim radom sa ansamblima.
„Veliki broj mladih koji započinju rad sa folklornim ansamblima često pravi greške u izboru materijala i stilova. Atraktivnost se forsira na račun autentičnosti, a to je put kojim se tradicija lako izgubi“, upozorava Andrijanić.
Njegovo predavanje, kako ističe, biće posvećeno pripremi koreografije, pravilima scene, izboru materijala, ali i dugoročnom razvoju i opstanku folklornih ansambala.
„Cilj nije samo napraviti koreografiju za jednu sezonu, već stvoriti ansambl koji ima identitet, trajanje i smisao.“
KADA ARHIVA PROGOVORI
Video-radionice, koje su prethodnih godina izazvale snažne emocije među učesnicima, i ove godine zauzimaju važno mesto. Snimci stari više decenija omogućavaju učesnicima da vide kako se igra zaista igrala – pre stilizacija, pre scene, pre kompromisa.
„Ti snimci menjaju odnos igrača prema onome što uče. Odjednom se stvara lična veza sa plesom, sa ljudima koji su ga igrali pre nas. To je trenutak kada tradicija prestaje da bude apstraktna“, objašnjava Suzana Tesla.
VIŠE OD SEMINARA – ZAJEDNICA KOJA TRAJE
Iskustva iz prethodnih godina pokazuju da efekti seminara daleko prevazilaze jedan vikend u februaru. Učesnici se vraćaju u svoje zajednice sa novim znanjem, jačim samopouzdanjem i jasnijom svešću o odgovornosti koju nose.
“Prošle godine smo po prvi put prikazali video-arhive plesova iz Knjaževca i Crnorečja, koje je pre više decenija lično snimio Milan Andrijanić. Budući da su se upravo ti plesovi učili na seminaru, bilo je posebno zanimljivo videti kako su se igrali nekada i kako su se, kroz godine, menjali pod uticajem ličnih stilskih interpretacija. Upravo u tom poređenju najjasnije dolazi do izražaja značaj autentičnosti koju seminar neguje, čineći je dostupnom svima koji mu prisustvuju. Nada je da će se stečeno znanje dalje prenositi među igračima, kako bi se plesovi i pesme, kao dragocen deo naše istorije, sačuvali i za buduće generacije.”
TRADICIONALNI KORACI ZA BUDUĆE GENERACIJE
“Deveti Severnoamerički seminar srpskog folklora u Čikagu još jednom potvrđuje da folklor nije relikt prošlosti, već živa priča koja se piše telom, ritmom i sećanjem. U svetu u kojem se identitet lako razvodnjava, ovakvi događaji podsećaju da postoje vrednosti koje ne blede – dokle god ima onih koji su spremni da ih igraju, pevaju i prenose dalje”, zaključuje organizatori seminara.
Više informacija za učešće u seminaru: Suzana Tesla: (773) 680 – 2155
PIŠE: ANA VELJKOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
