Osobe koje su generalno iskazale volju da budu vakcinisane su pokazale saglasnost i za uvođenje obavezne vakcinacije bilo od strane poslodavca ili države. Ali, zasad nema naznaka da će biti uvedena obavezna vakcinacija, kaže u razgovoru za Danas doktorka Jelena Popović sa Univerziteta Nortvestern u Ilinoisu, u Čikagu, čija je uža specijalnost genetički inženjering.
Amerikanci, ističe ona, nisu pošteđeni teorija zavere, tako da svakako postoje procenti onih koji u njih veruju. Naša sagovornica naglašava da ono što ljude najviše „muči“ u celoj priči jeste kako smo tako brzo došli do vakcine.
– A, odgovor glasi da to zapravo uopšte nije brzo. To se čini svakome ko nije u oblasti molekularne genetike. Za sva saznanja koja su dovela do navedenih vakcina bile su potrebne decenije, bilo je potrebno usavršiti puno metoda, od reakcije lančanog umnožavanja DNK (tj PCR reakcije), DNK sekvenciranje do usavršavanja vektora i lipidnih kapljica za dostavu informacija. Da ne pričam koliko je vremena uzelo izučavanje principa u imunologiji, izučavanju signalnih kaskada i principa po kome se određeni procesi odvijaju u ćeliji, kaže doktorka Jelena Popović, koja je molekularnu biologiju završila na Univerzitetu u Beogradu.
Sve što sada gledamo, navodi ona, rezultat je ozbiljnog razvijanja molekularne biologije i biotehnologije, iza kojeg ne stoji samo 12 meseci kovida 19, kako se to mnogima čini.
– Stoji ozbiljan rad hiljade i hiljade naučnika širom sveta, a ne samo rad farmaceutskih kompanija. Ono što takođe stoji su okolnosti pod kojima su velike količine novca gotovo trenutno uložene kako bi se za kratko vreme došlo do vakcine i što pre pandemija zaustavila.
POVEZANE VESTI
Naša sagovornica ističe da su posledice infekcije kovid 19 po zdravlje dramatične, na različitim nivoima. Rezultati ispitivanja su, ukazuje, pokazali da ostavlja ozbiljne i dugotrajne posledice na mnogim organima, ne samo na plućima.
– Takođe, jako mnogo ljudi umire, ne samo zato što su inficirani virusom već zato što su kapaciteti za tretman svih drugih oboljenja limitirani prisustvom pacijenata sa kovidom 19. Naglašava da treba imati na umu i biti otvoren o tome da postoji još dosta toga što ne znamo, a tiče se vakcinacije, za šta je potrebno vreme.
Jelena Popović ističe da je razumljiv strah od nepoznatog što je, kaže, i verovatno najveći neprijatelj pristupu vakcinama.
– Na univerzitetu Nortvestern gde radim postoji visok nivo spremnosti za vakcinaciju i u tome nisam primetila nikakvo oklevanje među kolegama. Mogućnost izbora vakcine ne postoji, što u principu ne znači puno jer su dve vakcine u opticaju i one su iste po tipu. Jako je važno naglasiti da generalno, Amerikanci imaju poverenja u svoja regulatorna tela kao i u vodeće stručnjake u oblasti. Vakcine Fajzer i Moderna, koje su dostupne na američkom tržištu prošle su stroge kriterijume Agencije za lekove i hranu (FDA) i SZO.
– Prilično je jasno da vakcine drugih proizvođača ne mogu lako ući na američko tržište, najviše zbog uslova stroge regulative i transparentnosti. Trenutne potrebe za vakcinama su ogromne – Fajzer i Moderna rade, kaže, punim kapacitetom, ne postoje rezerve vakcina i one se odmah nakon proizvodnje distribuiraju i daju stanovništvu.
– Postoji inicijativa nekih država da samostalno sklope ugovor sa Fajzerom kako bi ubrzale stvar ali je novoizabrani predsednik Džozef Bajden taj postupak zabranio.
Fajzer vakcina, kako navodi naša sagovornica pozivajući se na stavove SZO, se ne preporučuje osobama sa istorijom alergijskih reakcija na komponente vakcina, trudnicama ili dojiljama, osim ukoliko su zdravstveni radnici.
Njima, ističe, može biti ponuđeno da je prime, a razlog je, kaže, nedovoljno ispitana grupa tokom kliničkih studija.
Ne savetuje se deci mlađoj od 16 godina, jer nisu bila obuhvaćena studijom.
– Vakcina se pokazala kao bezbedna za ljude koji boluju od povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, astme, plućnih bolesti ili bolesti jetre i bubrega kao i oni sa hroničnim infekcijama koje se drže pod kontrolom. Dalja istraživanja su neophodna za imuno-kompromitovane pacijente.
Osobe koje boluju od HIV-a, naglašava, imaju povećan rizik od ozbiljnijih komplikacija pri infekciji virusom.
Ljudi koji su već preležali kovid 19 mogu, navodi, odložiti vakcinaciju do šest meseci nakon preležane infekcije.
Vremenom će se dopunjavati podaci vezani za očuvanost imuniteta nakon preležane bolesti.
Ovakve podatke SZO će, ukazuje, uskoro objaviti i za ostale vakcine.
Neka još otvorena pitanja
Imamo vruć krompir u rukama i malo vremena da reagujemo kako bi stvar rešili i vratili život u normalu na čitavoj planeti. Pitanja koja se tiču dužine trajanja imuniteta, ukazuje, da li ćemo vakcinu primati sezonski, kao protiv gripa, da li je imunitet koji se njom stvara možda trajan itd. su pitanja na koja ćemo u narednom periodu dobiti odgovor. Moj stav je da, ukoliko izbor postoji, najbolje je vakcinisati se sa vakcinom najveće efikasnosti i bezbednosti iz razloga najbržeg postizanja globalne imunizacije, a ukoliko ne, svaki drugi izbor je bolji nego nijedan, ističe dr Jelena Popović za Danas.
Grad Čikago u Fazi 1B
Grad Čikago, gde žive brojni građani srpskog porekla, trenutno se nalazi u fazi 1B koja podrazumeva vakcinaciju svih zaposlenih sa visokim rizikom izlaganja virusu i stanovnika starijih od 65 godina. Prethodna, faza 1A je podrazumevala vakcinaciju medicinskih radnika. Faza 1B će uključiti oko 3, 2 miliona ljudi i podrazumeva sve hitne službe, prosvetne radnike, sve ljude koji posluju u službama vezanim za hranu, javni transport, poštanske usluge. Faza 1C se očekuje da počne oko 29. marta i njome će biti obuhvaćene osobe starije od 16 godina sa postojećim zdravstvenim problemima. Faza 2 je planirana za kraj maja i uključiće sve stanovnike Čikaga starije od 16 godina.
IZVOR: DANAS I FOTO: CHICAGO TRIBUNE
