Glumac i reditelj Srpskog teatra u Čikagu, Igor Obradović kaže da su pozorište i ljudi oko njega njegova druga porodica. Glumom se zarazio davno, i ne bi mogao da zamisli kako bi izgledao njegov život bez umetnosti.
Srpsko pozorište u Čikagu čuva jezik, nasleđe, promoviše pisce i komade sa Balkana, a svi njegovi članovi sve rade volonterski. Zajednička želja im je da se jednom skrase, i da imaju svoj prostor za izvođenje predstava, poetske večeri, druženja sa umetnicima iz celog sveta.
Koliko postoji Srpsko pozorište u Čikagu, kakav je repertoar, koji su najbitniji koraci u dosadašnjem radu teatra?
Srpsko pozorište u Čikagu kao “Serbian Theater Chicago” zvanično je registrovano u državi Illinois 2016. godine. Većina naših članova je dosta dugo, neki i preko 15 godina, na čikaškoj pozorišnoj sceni, i iz tog razloga pozorište je ređalo samo uspehe i postalo prepoznatljivo ne samo u Čikagu I Americi, već i u matici takođe. Zahvaljujući talentovanim glumcima, članovima našeg Teatra, možemo da se pohvalimo veoma raznovrsnim repertoarom koji nudimo čikaškoj publici. Inače, predstave izvodimo na srpskom jeziku, uz titlovani prevod na engleskom, i to nam omogućava da predstave prate i naši američki prijatelji. Cilj postojanjaja pozorišta, izmedju ostalog, jeste promocija i očuvanje srpskog jezika, takođe promocija naših dramskih pisaca, i naravno izvođenje svetski popularnih i poznatih predstava na srpskom jeziku.
Koji su osnovni kvaliteti vašeg pozorišta, šta ga izdvaja od drugih?
POVEZANE VESTI
Kao najvažniju stvar moram da navedem prijateljstvo i druženje naših članova. Iskreno se družimo, pomažemo a naravno i kritikujemo, a sve to skupa svakome od nas omogućava da iz sebe izvuče maksimum. Pre svega smo veoma bliski prijatelji koji poštuju i uvažavaju jedni druge, a potom naravno kolege na daskama koje život znače, i mislim da je to glavni ključ našeg uspeha!
Mi kao grupa veoma detaljno, ozbiljno i profesionalno pristupamo radu na predstavi, i to je na neki način zaštitni znak našeg pozorišta. Mislim da je to jedan od razloga što veliki broj naših zemljaka želi da nam se pridruži. To nas je navelo da organizujemo audicije za prijem novih članova. Veoma pažiljvo biramo, tako da kod odabira, uz talenat i želju, vodimo računa i o ljudskim vrednostima i kvalitetima novih članova! Moram da naglasim da svi naši članovi, od glumaca pa do tehničara, rade isključivo volonterski. Da iskoristim priliku i pozovem sve one koji su zainteresovani, a imaju kvalitete koje tražimo, neka nam se jave putem mejla.
Otkud Vi u Teatru, kako ste počeli da se bavite pozorištem, i šta je danas za Vas gluma?
Moj početak se vezuje za Srpski kulturni klub “Sveti Sava” koji na žalost više ne postoji, a gde je nekada pozorište izvodilo svoje predstave, priča Igor Obradović. Ako znamo da pozorište izaziva “zavisnost”, eto odgovora zašto sam i posle toliko godina još uvek aktivan. Pozorište zahteva veliki rad i odricanje, ali takođe, taj veliki rad donosi rezultate i nagrađuje na neki svoj poseban način. Scena ima tu magiju, dok ste na njoj, osećate se posebno. Gluma vam omogućava da se bavite sobom, da na sebi radite. Tumačenjem različitih likova, vi na neki način upoznajete sebe, što je jedna od privilegija. Eto odgovora zašto i danas, posle toliko godina pristupam svakoj predstavi sa istim entuzijazmom. Gluma je postala moja velika ljubav i ne bih od nje lako odustao. Osim glume, oduvek sam imao afinitet za režiju, i tu sam spoznao jedan novi svet. Mogu da zaključim da su pozorište i ljudi oko njega postali deo mog zivota, onaj lepši deo!
Kada ste došli u Ameriku, opišite nam Vaš životni put?
U Americi živim od 2001. godine. Došao sam ovde kao turista kod sestre, bez namere da ostanem. Međutim, sticajem okolnosti, ostao sam za stalno, i za ovih 20 godina nisam ni jednom posetio Srbiju, što naravno nije za pohvalu! Moj životni put u Americi je kao i kod većine naših koji su poslednjih godina došli na ove prostore. Ovde se susrećete sa dobrim i lošim stranama novog sistema, takođe, sa dobrim i lošim ljudima. U takvom okruženju veoma je važna uloga porodice, prijatelja, važno je da imate njihovu podršku. Imao sam tu sreću da su moja sestra, roditelji, sestričina, a sad i moja ćerka, jedna oaza mira i sreće, dok je moja druga porodica – pozorišna oaza zadovoljstva i lepše strane sveta.
Ko čini vašu publiku?
Da se vratimo na pozorište i onaj najbitni deo, a to je naša draga publika. Publika koja dolazi na predstave je nešto posebno, to su istinski zaljubljenici u pozorište i živu reč umetnika. Godinama unazad povećava se interesovanje za naše predstave i možemo da se pohvalimo da su one rasprodate, neke čak i mesecima unapred, i uvek se traži karta više. U osnovi, amaterska pozorišta imaju ulogu pre svega da zabave. Kod nas je to malo drugačije, i iako smo amatersko pozorište, naš osnovni cilj je da sačuvamo i promovišemo srpski jezik i nasleđe. Mi činimo sve što je do nas da to radimo na najbolji način. A publika je tu da nas oceni. Nešto što bi možda doprinelo još boljoj promociji jeste bliža saradnja pozorišta iz matice i nas ovde u dijaspori, za sada se sve svodi na lične kontakte!
Kakvi su Vam planovi, što se glume tiče, i što se tiče Teatra u narednom periodu?
Pozorište u narednom periodu ima velike planove i očekivanja. Zbog svima poznate situacije, morali smo da kalendar naših izvođenja totalno izmenimo. Nas nekoliko koji smo angažovani oko organizacije činimo sve da i u ovim nerealnim uslovima ipak organizujemo predstave. Trenutno jedan od najvećih problema sa kojim se suočavamo je naći slobodan prostor za izvođenje komada, pozorišnu salu. Uslovi koje propisuju sama pozorišta kroz ugovore su veoma nepovoljni po nas, ali i pored toga, ne želeći da našu publiku na neki način izneverimo dugim odsustvovanjem, mi smo odlučili da krenemo sa izvođenjem. Jedna zanimljivost za ovu situaciju i pandemiju je da smo samo dan pre totalnog zatvaranja države Illinois usled pandemije, odigrali našu predstavu “Boing Boing”, a samo dan nakon zvaničnog popuštanja mera, priredili smo književno veče u čast našeg Nobelovca Ive Andrića. To govori koliko se trudimo da iskoristimo maksimalno termine, objašnjava Igor Obradović.
Kako ste radili od početka pandemije, i da li se pozorišta polako bude?
Sve ovo vreme tokom pandemije mi smo vredno radili, i spremno dočekujemo novu sezonu. Veoma sam srećan što mogu da najavim našu sledeću hit predstavu “Laki Komad” po tekstu profesora Nebojše Romčevića, u režiji Milenka Šišarice, koji tumači glavnu ulogu, i uz našu nadaleko čuvenu Zoranu Vukčević, nose ovu predstavu. U ostalim ulogama, fenomenalna ekipa: Milovan Glogovac, Milica Spasojević, Vlatko Ždrale, Milan Andrijanić, i naravno, nezamenljivi “naš doca” tj. dr Dejan Glišović, kao tehničko-muzička podrška. Odgledao sam nekoliko proba i mogu vam odati tajnu da je predstava toliko zanimljiva, smešna, poučna, biće velika šteta ukoliko je propustite. Premijera predstave “Laki Komad” zakazana je za 15. oktobar, a prva repriza za 16. oktobar, u našoj drugoj kući – Skokie Theater. Više informacija, kao i ulaznice možete potražiti na sajtu pozorišta.
Pouzdano znamo da to nije sve, sprema se još nešto veoma značajno?
Još jedan događaj gde će članovi našeg pozorišta učestvovati, održaće se u prostorijama Crkvene sale Vaskrsenja Hristovog u Čikagu. To je proslava stogodišnjice osnivanja Eparhije američko-kanadske Srpske pravoslavne crkve, koja je zakazana za 16. oktobar, a kojoj će prisustvovati Njegova Svetost Patrijarh srpski Porfirije. To je jedan veliki događaj za sve Srbe na ovim prostorima, a za mene lično ogromno zadovoljstvo i privilegija, da budem deo programa. Takođe, u narednom periodu naš hitmejker Milan Andrijanić sprema velika iznenađenja za publiku. Istovremeno nam Zorana Vukčević piprema jedno “žensko ludilo”, i to je ono što nas očekuje u bliskoj budućnosti. Naravno, svi ovi planovi zavise od ograničenja i mera koje će propisivati država i pozorišta, ali mi smo spremni za svaki scenario, obećava Igor Obradović.
Šta su Vam snovi, šta sanjate?
Svi mi u pozorištu imamo jedan zajednički san, a to je da jednog dana imamo svoj prostor tj. pozorišnu salu, gde bi izvodili predstave. To je i preduslov da imamo stalne postavke predstava, a takođe i da ostvarimo bolju saradnju i ponudimo gostoprimstvo pozorištima iz Srbije i drugih krajeva sveta.
Nama ostaje da spremamo dlanove za aplauze, i da na vreme nabavimo ulaznice, što i svima vama preporučujemo, u susret pozorišnim premijerama u “Serbian Theater Chicago”!
PIŠE: SNEŽANA LAZIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
