Evropski sud pravde osudio Nemačku. U mnogim nemačkim gradovima koncentracija štetnih azotnih oksida u vazduhu već godinama je znatno viša nego što dozvoljava granična vrednost EU.
Evropski sud pravde sada je odobrio tužbu Evropske komisije protiv Nemačke, piše Dojče vele.
Nakon Francuske, Evropski sud pravde osudio je i Nemačku, zato što su u mnogim gradovima te zemlje granične vrednosti za azot-dioksid (NO2) već godinama znatno prekoračene. Nemačka je time prekršila zakon EU, ocena je sudija u Luksemburgu.
Kako se navodi, granične vrednosti su od 2010. do 2016. godine u 26 gradova „sistematski i kontinuirano“ premašivane. Presudom za sada nisu predviđene kazne ili sankcije.
Kvalitet vazduha se nedavno poboljšao
Presuda protiv Nemačke ne isključuje nove obaveze, na primer za dizel-vozila na određenim mestima. Međutim, u nemačkim gradovima se kvalitet vazduha nedavno poboljšao, između ostalog i zbog pandemije.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, 2016. godine su granične vrednosti u 90 gradova bile „značajno zanemarene“. Otada se taj broj svake godine smanjivao. Kako se navodi, prekomernog zagađenja azotnim oksidima 2019. je bilo u samo 25 gradova, a tokom korona-godine 2020. u samo šest gradova, među kojima su Minhen i Hamburg.
Najvišem sudu Evropske unije Evropska komisija je tužbu protiv Nemačke podnela 2018. godine zbog kršenja ugovora. Kao razlog je navedeno to da su od 2010. godine važeće granične vrednosti EU za azot-dioksid sistematski i kontinuirano premašivane u 26 gradova. Među njima su Berlin, Hamburg, Minhen i Štutgart.
To su argumenti kojima se rukovodio Evropski sud pravde. Godišnja granična vrednost za azot-dioksid je 40 mikrograma po kubnom metru vazduha. Takođe, postoji i ograničenje od 200 mikrograma tokom jednog sata, koje ne sme da bude prekoračeno više od osamnaest puta godišnje.
Evropska komisija: Voditi računa i o dizel-vozilima
Nakon presude, Evropska komisija je pozvala nemačke vlasti da učine sve kako bi se poštovale granične vrednosti za NO2. Svi uzroci bi trebalo da se otklone, istakla je jedna portparolka Komisije.
Pritom je važnu ulogu imala emisija izduvnih gasova starijih dizel-vozila. Kako je naglašeno, u izboru sredstava za čist vazduh, zemlje EU imaju slobodne ruke, važno je da mere budu efikasne.
Prema oceni nemačke ekološke organizacije „Dojče umvelthilfe“ (Deutsche Umwelthilfe – DUH), presuda Evropskog suda pravde je „snažan šamar za dizel-lobiste i nemačku vladu“. Predsednik te organizacije Jirgen Reš smatra da bi promene trebalo brzo da uslede. U njih spadaju prenamena saobraćajnih površina u zaštićene biciklističke staze, kao i hardversko preuređenje gotovo deset miliona „manipulisanih dizel-vozila“, na račun proizvođača.
Azot-dioksid otežava disanje
Toksični gas azot-dioksid pre svega nastaje tokom procesa sagorevanja, kako u motorima, tako i u pećima na ugalj, naftu, gas, drvo ili otpad. Može da iritira oči i, prema navodima Savezne agencije za zaštitu životne sredine (UBA), šteti sluznicama u čitavom respiratornom traktu. Upale izazvane tim putem onda dodatno pogoršavaju drugi zagađivači vazduha.
Posledica toga mogu da budu otežano disanje, kašalj i bronhitis, koji onda kasnije mogu da se razviju u hronične respiratorne i plućne bolesti. Oštećenjem disajnih puteva povećava se rizik od alergija. Povećana koncentracija azot-dioksida naročito ugrožava ljude sa već oštećenim disajnim putevima i utiče na porast smrtnosti.
