Naučnici predviđaju da bi se u narednim mesecima mogao formirati jedan od najsnažnijih klimatskih obrazaca El Niño u istoriji, što bi moglo dovesti do nezapamćenih globalnih temperatura i dramatičnih vremenskih nepogoda širom sveta.
Pacifik se zagreva: Stiže „Super El Niño“
Prema podacima koje je objavio European Center for Medium-Range Weather Forecasts, temperatura vode u ključnom centralnom ekvatorijalnom regionu Tihog okeana mogla bi dostići 3 stepena Celzijusa iznad proseka kasnije ove godine. Ovakve vrednosti bi se približile ili čak nadmašile rekorde koji datiraju generacijama unazad.
„Samopouzdanje u prognoze raste – verovatno nas očekuje najveći El Niño događaj još od 1870-ih godina“, napisao je na platformi XPaul Roundy, profesor atmosferskih nauka na State University of New York at Albany.
Wilfran Moufouma Okia, šef odseka za klimatska predviđanja u WMO, potvrdio je da su klimatski modeli sada čvrsto usklađeni i da postoji visoka sigurnost u nastanak i dalju intenzifikaciju ovog fenomena u mesecima koji dolaze.
Šta to znači za globalnu temperaturu?
Kao rezultat ovog „super El Niño“ fenomena, za koji National Oceanic and Atmospheric Administration očekuje da će se formirati između maja i jula, globalne temperature bi mogle postaviti nove rekorde tokom 2026. i 2027. godine. Klimatski ekspert Zeke Hausfather ističe da je tekuća godina već na putu da postane druga najtoplija u istoriji planete.
Regionalne prognoze: Od suša do poplava
Tokom ciklusa El Niño, pacifička mlazna struja se pomera ka jugu, što donosi specifične promene:
- Severni deo SAD: Očekuje se suvlje i toplije vreme od uobičajenog.
- Zapadni deo SAD: Predviđaju se nadprosečne vrućine tokom leta i jeseni.
- Jugozapad i Intermountain West: Ovi regioni bi mogli biti pogođeni snažnim pljuskovima i ostacima tropskih oluja.
- Severozapad: Postoji rizik od ekstremne suše.
- Jugoistok i Mid-Atlantic: Prognoziraju se ekstremno visoke temperature.
Prethodne godine pod uticajem ovog fenomena bile su destruktivne, uzrokujući nestašice vode u Puerto Rico 2015. godine i rekordne vrućine širom sveta 2024. godine.
Kritična tačka od 1,5 stepeni Celzijusa
Ono što najviše brine stručnjake jeste činjenica da bi toplota generisana ovom sezonom mogla trajno potisnuti globalnu prosečnu temperaturu iznad praga od 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Ovaj nivo predstavlja ključnu referentnu tačku u okviru Paris climate agreement. Svako dalje zagrevanje iznad ovog praga čini borbu protiv opasnih i nepovratnih posledica klimatske krize znatno težom, dok bi šteta po svetsku ekonomiju mogla dostići milijarde, s obzirom na to da su troškovi sanacija u prošlosti mereni ciframa većim od $100 milijardi po događaju.
IZVOR: INDEPENDENT I FOTO: FREEPIK
