Srpski jezik prepun je poslovica koje su generacije prenosile s kolena na koleno, ali malo koja nosi toliko snažnu i pomalo surovu poruku kao izreka: „Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”.
Na prvi pogled, reč je o jednostavnoj narodnoj mudrosti. Međutim, iza nje se krije životna filozofija nastala kroz vekove teških iskustava, ratova, siromaštva i borbe za opstanak.
Za razliku od mnogih poslovica koje veličaju rad, poštenje ili strpljenje, ova govori o nečemu sasvim drugom – o činjenici da nečija sreća ponekad dolazi tek nakon tuđe nesreće.
U starim vremenima to je često imalo veoma konkretno značenje. Zemlja, imanje, zanat ili društveni položaj neretko su prelazili u ruke drugih tek nakon smrti vlasnika ili velikih životnih preokreta. Zato je narod kroz jednu kratku rečenicu sažeo surovu istinu koju je vekovima posmatrao.
Iako zvuči pesimistično, ova izreka nije nastala da bi širila beznađe. Naprotiv, ona podseća da se život ne odvija uvek po pravilima pravde i da se velike promene često događaju onda kada ih najmanje očekujemo.
Sličnu težinu nose i druge poznate srpske poslovice.
„Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svaka zverka pokaže svoj trag” govori o tome da tek u teškim vremenima ljudi pokažu svoje pravo lice.
„Vuk dlaku menja, ali ćud nikada” upozorava da se karakter teško menja, bez obzira na okolnosti.
„Čovek snuje, a Bog određuje” podseća da ni najbolji planovi nisu garancija da će se stvari odvijati onako kako želimo.
Možda upravo zato ove izreke opstaju vekovima. One nisu nastale u knjigama niti su ih smišljali filozofi. Stvarali su ih obični ljudi pokušavajući da objasne svet oko sebe, a njihove poruke ostale su jednako aktuelne i danas.
Ipak, među njima se posebno izdvaja ona koja i dalje izaziva nelagodu zbog svoje iskrenosti: „Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane”. Jer, koliko god vremena prolazilo, malo je rečenica koje tako precizno opisuju način na koji život ponekad funkcioniše.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: CHAT GPT ILUSTRACIJA
