Da li je popularno verovanje da ćemo se „prehladiti od hladnoće“ naučno utemeljeno, ili je samo mit?
Problem nastaje kada je telo tokom zime izloženo hladnom i suvom vazduhu, objašnjava stručnjak dr Kal.
Naučnik smatra da „hladnoća ne izaziva prehladu, ali može da je pokrene“.
Prehladu izazivaju virusi, pa ako virusa nema, nema ni prehlade (iako sama reč uključuje „prehladu“ i ukazuje na suprotno). Međutim, hladno vreme i mraz mogu da oslabe prirodnu odbranu našeg tela, što je „poziv“ virusima da uđu u telo.
Kako hladnoća utiče na telo?
Prva linija odbrane su specijalizovane ćelije u gornjim disajnim putevima. Oni proizvode gustu sluz koja zadržava patogene. Ove ćelije takođe koriste molekularne „metlice“ za uklanjanje sluzi i izbacivanje patogena iz tela.
Problem nastaje kada je telo tokom zime izloženo hladnom i suvom vazduhu.
Ove ćelije idealno funkcionišu u toplom i vlažnom okruženju i zimi ne možemo uvek da računamo na njih, objašnjava stručnjak.
Kao primer navodi buđenje sa upalom grla posle noći provedene u hladnoj sobi. Ovo je rezultat oštećenja ćelija, koje se oporavljaju kada se telo zagreje.
Međutim, ako je virus već iskoristio priliku i ušao u organizam, postoji rizik od infekcije.
Zaključak je da se nećemo prehladiti ili razboleti od prehlade kao takve, ali ona može oslabiti naše telo i učiniti ga podložnijim virusu. Zato je preporučljivo izbegavati hladan i suv zimski vazduh kada virusi vrebaju domaćina, prenosi Slobodna Dalmacija.
