Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta da bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Pobednik će služiti četiri godine u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom na usvajanju zakona. Na svetskoj sceni, on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, piše BBC.
Dve glavne stranke nominuju predsedničkog kandidata, koji su prethodno odabrani na stranačkim predizborima.
Bivši predsednik SAD Donald Trump dobio je podršku svoje republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na svoje rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju.
Trump je izabrao senatora iz Ohaja J.D. Vance- za svog potpredsednika.
Potpredsednica SAD Kamala Harris pridružila se trci nakon što je predsednik SAD Joseph Biden odustao i nije imala protivkandidate u redovima demokrata. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Walz. Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Svaka od 50 država država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Ukupno ima 538 elektora, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elekstorskih glasova. Sve osim dve države imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove. Većina država se u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo ko od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao neodlučne ili sving države.
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hillary Clinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.
Većina američkih državljana koji imaju 18 ili više godina imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima.
Sve države osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju pre nego što mogu da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada moraju da se registruju. Rano glasanje u nekim državama, uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu, već je u toku. Birači će, takođe, birati nove članove Kongresa, doma u kom se usvajaju zakoni. Bira se svih 435 poslanika donjeg doma – Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.
Demokrate kontorlišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi. Ova dva doma donose zakone i mogu delovati kao kontrola planovima Bele kuće ako se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, ako dođe do promene predsednika. Ovo daje novoj administraciji vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.
Kliknite ovde da biste pronašli svoje glasačko mesto.
IZVOR: RTV I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN