Novosađanka Katarina Simon (33) odlučila je pre deset godina da krene u potragu za boljim životom i to u Americi. Tamo je radila sve i svašta i to po nekoliko poslova dnevno – od čišćenja po kućama, do različitih poslova u restoranu.
Već u prvim mesecima boravka u velikoj zemlji, Katarina je kupila auto, „stala na noge“, a ubrzo se i udala za Meksikanca Fernanda kog je upoznala u restoranu u kom je radila.
Danas je ona ispunjena žena, živi u mirnom predgrađu Čikaga, majka je dve devojčice, ima svoju firmu, a za Nova.rs kaže da se, iako joj je tužno da prizna, u Srbiju nikada ne bi vratila i to pre svega zbog ljudi.
Kada je sa 22 godine, nezadovoljna stanjem u državi, odlučila da spakuje kofere i Srbiji kaže „zbogom“, Katarina je mislila samo na jedno – odlazak „preko“ je najbolja odluka.
„Došla sam u SAD samo iz jednog razloga. Znala sam da će se moj trud i rad u bilo kojoj branši više isplatiti nego u Srbiji. Moja odluka da živim i radim ovde nije iznenadila moju porodicu jer sam još kao dete uvek želela da isprobam nove stvari i da napredujem. Oni su znali da sam spremna da odem i na kraj sveta ako će to meni doneti dobro.
Kada sam došla u Ameriku, u početku sam radila tri posla. Uopšte mi nije bilo bitno šta ću da radim samo da sam zaposlena. I mogu vam reći da se isplatio svaki posao! Sećam se kada sam došla 2012. godine, kupila sam auto posle dva meseca rada. Nije to bio neki luksuzan automobil, ali meni tada dovoljno dobar da mogu da se prevezem na željena mesta. Bila su to lepa vremena“, počinje Katarina svoju priču.
A onda joj se dogodio Meksikanac Fernando koji ju je, kako priznaje, oborio s nogu i ulepšao joj život.
„Nas dvoje smo se upoznali na poslu, radili smo zajedno u jednom restoranu. Najviše me je privukao njegov humor i spontanost. Meksikanci su, inače, jako spontani i zanimljivi ljudi, a posebno on. A šta je njega privuklo kod mene, najbolje da njega pitate, a ono što ja mogu da vam kažem jeste da on smatra da su evropljanke najlepše žene na svetu“, dodaje Katarina.
Njih dvoje su se ubrzo i venčali, dobili dve devojčice, a potom su otvorili onlajn biznis od kojeg danas sasvim pristojno žive.
„Nas dvoje pravimo i prodajemo personalizovane dresove i majice za decu, kao i personalizovane flašice. Mimo toga, Fernando radi u ‘Fine dining stake house-u’ kao konobar. On je, inače, jedno vreme, još kao dete, išao u školu u SAD, jer je njegova mama želela da se on tu usavršava, tako da njemu SAD nije strano mesto. Ja sam trenutno kući sa decom. Moja odluka da ne radim desila se onog momenta kada je starijoj ćerki Ariji bila potrebna velika pažnja, najviše zbog operacija kroz koje je prošla. Smatrala sam da je najbolje da joj se posvetim maksimalno“.
Posle punih 11 godina života u Americi, Katarina kaže da ova „velika i obećana zemlja“ nije za svakog.
„Amerika jako puno nudi, a s druge jako puno i uzima, pogotovo ako povlačite ishitrene poteze. Ljudi koji dođu da žive ovde, uglavnom se brzo zanesu i počnu da prave drastične greške. Sve je mnogo pristupačnije, od kreditnih kartica pa sve do kupovine nekretnina, naravno ukoliko ste finansijski u mogućnosti“, objašnjava Katarina.
Upozorava da mnogi zapravo ne znaju koliko se radi u Americi, te da zbog toga socijalni život u ovoj zemlji ne postoji.
„Ovde se nenormalno radi. Mogu slobodno da kažem više nego u Srbiji. Sama činjenica da je socijalni život mnogo lošiji nego u Srbiji, govori koliko su ljudi ovde zauzeti i koliko im je život rutina. To je, na primer, nešto što se meni lično ovde ne sviđa. Loš socijalni život. I koliko god se naš narod i dalje trudi da se kontakti održavaju, definitivno nije kao ono na šta smo navikli. Zbog toga Amerika nije za svakog. Samo ljudi koji imaju jasne ciljeve, koji su spremni na puno odricanja, mnogo rada i truda kao i na velike promene u životu, mogu ovde da opstanu i naprave nešto lepo od svog života. Što se cena tiče, trenutno je sve mnogo skupo. Ali kada bi izuzeli inflaciju, postoje stvari koje su znatno jeftinije nego u Evropi“.
Katarina priznaje da se iz ove perspektive ne bi vratila u Srbiju da živi.
„Biću surovo iskrena da kažem zbog čega ne. Kao prvo, moj rad u Srbiji se nikada neće dovoljno vrednovati. Zatim, koliko god da volim naš narod i smatram da smo zaista posebni ljudi sa velikim srcem, moram da kažem isto tako da smo dosta negativni i zavidni. Odvikla sam se od toga da je ‘normalno’ da ljudi zadiru u tuđe dvorište, da je bitno ko koliko ima i ko se kako oblači. Mislim da bi mi te neke ‘sitnice’ mnogo narušavale život. Amerikanci nisu iskompleksirani ljudi i takve stvari ih ne zanimaju, tako da tu moram da ih pohvalim“.
Ističe da nigde nije savršeno, ali da je u životu najvažnije odrediti prirotete.
„Kada biramo gde ćemo da živimo, biramo na osnovu prioriteta. Tako je za neke moje potrebe i ciljeve trenutno bolje u Americi. Mežutim, američki san ne postoji. I ovo je samo jedna država kao i svaka druga. Ako pričamo o prosečnom narodu, među kojima sam i ja i moja porodica, američki san je izvikana fraza. Vremenom vam i ove ogromne zgrade u Čikagu i ludilo u Las Vegasu i sjaj Njujorka postanu normalni i što duže živite ovde, sve više shvatate da i dalje svako jutro mora da se ustane i ode na posao i da će sve ostale dnevne rutine uvek biti prisutne kao i da se ne razlikuju mnogo od rutina ljudi u drugim državama. Isto tako zavisi kome šta pričinjava zadovoljstvo. Za mene je to moja porodica, miran zivot, mogućnost da deca idu na bilo koji sport, mogućnost da im priuštimo sve što im je potrebno za lepši zivot, dobre škole… Tako da, za sada smo ovde. Što se tiče Srbije, nažalost, u Srbiji sam poslednji put bila pre šest godina, dok suprug i deca još nisu bili. Nekada nas više sile sprečavaju da radimo stvari kako želimo, ali se nadam da će to putovanje da se desi vrlo brzo“, ističe naša sagovornica.
Nekoliko hiljada pratilaca na Instagramu
Katarinin Instagram broji nekoliko hiljada pratilaca, a deluje da najviše pažnje privlači Fernando i njegovo, pomalo duhovito, izgovaranje srpskog jezika. „Fernando je i dalje u procesu učenja srpskog jezika, deca mu dosta pomažu u tome, čak umeju da budu stroge. Meksikancima mnogo bolje leže jezici nekgo Amerikancima i mnogo su više zainteresovani za jezike. Fernando stalno govori kako jedva čeka da sam ide u prodavnicu u Srbiji i kako će, snalazeći se sam, tako najbrže naučiti srpski. Moja porodica je prihvatila sjajno Fernanda, niko od njih ne razmišlja u pravcu da li prihvatiti nekog ko je druge nacije ili ne. Za nas je suludo uopšte pričati na tu temu. Ljudi su ljudi i dokle god je neko dobar čovek, apsolutno nije bitno odakle je. Ja sam, inače, iz mešane porodice i pored toga sto sam Srpkinja, takođe sam i Mađarica i Slovakinja, tako da su svi u stvari bili uzbuđeni što je jedan Meksikanac deo naše porodice“, priča Katarina.
Takođe, na profilu se mogu videti i njihove ćerke Arija i Alina, a Katarina poseban akcenat daje retkom sindormu CFND sa kojim je rođena njihova starija ćerka, kako bi probudila svest o tome i ukazala da i „različite“ osobe treba da budu prihvaćene u društvu.
„Arija je rođena sa retkim sindromom CFND koji obuhvata asimetriju tela na pojedinim mestima, pogotovo na licu. Kod Arije se najviše odrazio na oči koje su razdvojenije, pa joj je zbog toga nosić širi. U toku razvoja bebe u stomaku, kosti se na pojedinim delovima razviju drugačije, pa tako dođe do asimetrije. Najviše se odrazi na oči odnosno na očne duplje koje su razdvojenije i samim tim su oči udaljenije jedna od drugih. Postoje lakši i teži oblici ovog sindroma, moja Arija pripada lakšem obliku. Brojne operacije su rešenje da se neke stvari nameste, a brojne operacije su obavezne jer neki deformiteti mogu da utiču na zdravlje. Mnogo mi je bitno da se priča o ovom sindromu i generalno na temu o razlicitostima jer ljudima treba da se probudi svest o tome da, samo zato što je nešto retko na ovom svetu ili ‘drugačije’, ne znači da ne treba da se prihvati. Različitost treba da se normalizuje i na ovu temu treba da budemo glasni jer se radi o životima ljudi kojima nije teško samo zbog silnih operacija već i zbog ljudi koji ih okružuju“, poručuje Katarina.
IZVOR: ESPRESO FOTO: NOVA/INSTAGRAM
