Još uvek nije poželjno da se pozdravljamo sa poznanicima rukovanjem ili ljubljenjem u obraz, a isto važi i za susrete sa ljudima iz najbližeg okruženja, naročito onih koji se zbog starosti ili zdravstvenog stanja svrstavaju u rizične grupe stanovništva.
Moramo priznati da nam je jedna stvar posebno nedostajala poslednje dve godine,a to su zagrljaji. Mi nismo jedini koji su se tako osećali, zbog čega je u poslednje vreme među psiholozima poraslo interesovanje za ovu temu. Svojim predanim radom, oni su u međuvremenu uspeli da dođu do tri veoma zanimljiva saznanja o grljenju.
Grljenje smanjuje stres
Aljoša Drajsonerje istraživač sa Gete univerziteta u Frankfurtu koji je zajedno sa svojim timom pokušao da otkrije kako grljenje utiče na nivoe kortizola, poznatog i kao „hormon stresa“, kod ljudi.U njihovom eksperimenti, dobrovoljci su bili podeljeni u tri grupe. Kako bi im podigli nivo stresa, istraživači su organizovali lažni intervju za posao za svakog od njih.
Nakon toga su asisteni istraživača jednu grupu dobrovoljaca grlili u trajanju od 20 sekundu. Od druge grupe dobrovoljaca je traženo da zagrle sami sebe u istom vremenskom periodu, dok je treća grupa dobrovoljaca trebalo da za to vreme ne radi ništa.
Analiziranjem nivoa kortizola svih osoba koje su učestvovale u eksperimentu otkriveno je da je on bio značajno niži kod dobrovoljaca koje su drugi ljudi zagrlili ili su zagrlili sami sebe u odnosu na one koji su nakon stresne aktivnosti dobili instrukciju da ne rade ništa konkretno.
Trajanje zagrljaja je važno za nivo zadovoljstva
Prethodno pomenuto istraživanje je pokazalo da grljenje smanjuje stres, ali da li baš svaki zagrljaj to radi na jednak način? Ana Duren sa Univerziteta u Londonu želela je da utvrdi koliko je trajanje zagrljaja važno za poboljšanje raspoloženja.
U njenom eksperimentu, nekoliko desetina žena je zagrlilo nekoliko članova njenog tima, prvo u trajanju od jedne sekunde, pa onda u trajanju od pet sekundi i na kraju u trajanju od deset sekundi. Tokom ovog procesa, Anine kolege su morale da zabeleže nivo zadovoljstvo koje su osetili tokom zagrljaja različitih trajanja.
Neće vas iznenaditi činjenica da su oni gotovo jednoglasno izabrali najduže zagrljaje kao najprijatnije.Naravoučenije ovog istraživanja je, dakle, da ne bi trebalo da se grlimo kao da smo u žurbi, već da se bar pet sekundi ne odvajamo od nama drage osobe koja je primalac zagrljaja.
Grljenje poboljšava zdravlje kod starijih osoba
Tija Rodžers-Džarel sa Jork univerziteta u Torontu i njen tim želeli su da istraže efekte grljenja na zdravlje starijih osoba.
Nakon analize dobijenih zdravstvenih podataka i odgovora ispitanika, istrađivači sa Jork univerziteta pronašli su pozitivnu korelaciju između učestalosti grljenja i dobrog zdravlja.
To znači da su starije osobe koje se redovno grle s drugima bile u proseku zdravije od osoba u godinama koje ponekad ili vrlo retko primaju zagrljaje.
IZVOR: DDL I FOTO: PRINTSCREEN
