Vladimir Četkar je jedinstveni poznati Makedonski umetnik, koji je na svojim albumima istovremeno izvođač, kompozitor, aranžer i producent. Trenutno živi u Njujorku, a rođen je u Ohridu. O svom detinjstvu priča na poseban način i iz tog životnog perioda nosi najlepša sećanja. Rastao je pod uticajem džez, fank, soul i disko bendova. Njegova tri albuma We Will Never End, Heavenly and Going Home pozicionirali su ga, na međunarodnom nivou, kao jednog od najuglednijih imena u žanru džez-soul-fank muzike i obezbedili aktivan raspored turneja.
Muziku Vladimira Četkara predstavljaju ugledne muzičke kuće kao što su P-Vine Records (Japan), C&L Music (Južna Koreja), Hitman Jazz Records (Tajland i jugoistočna Azija), Ekpansion Records (Ujedinjeno Kraljevstvo) i druge. Dosledno se emituje na nacionalnim i specijalizovane radio stanice širom sveta.
Rođeni ste u Ohridu na jugozapadu Makedonije. Recite nam nešto o samom odrastanju Vladimira Četkara?
Gde god da putujem, u sećanju mi je moje detinjstvo kao omiljena destinacija na kojoj sam bio. Osećanja bezbrižnosti, ljubavi i topline, entuzijazam za igru i avanture bila su toliko jaka da ponekad pomislim da je celo moje detinjstvo bio samo lep san. Sunačani Ohrid je u to vreme za mene bio magično carstvo u kome sam svaki dan nalazio avanturu. Sećam se dana kada su bila otkrivena samo nekoliko redova iz antičkog pozorišta u Ohridu, moj brat i ja smo u igri tražili skriveno blago. Sećam se zlatnih septembarskih dana kada sam posle škole i ukusnog ručka sa bakom i dedom išao sa roditeljima na jednu od divljih ohridskih plaža. Bili su prelepi dani.
Kog trenutka shvatate da ste talentovani za muziku i da je muzika Vaš životni poziv?
Predpostavljam da je sklonost ka umetnosti genetska. U mojoj porodici svako je muzički talentovan na svoj način, iako sam ja jedini član kome je muzika profesija. Kao tinejdžer, kada bih naučio neku pesmu, moji najbliži su uvek bili publika pred kojom bih prvi put svirao ili pevao te pesme. Na tim kućnim koncertima počeo sam da shvatam da mogu najiskrenije da prenesem svoje emocije dok sviram i pevam. Bio sam zadivljen kada sam prvi put osetio moć harmonije, melodije i ritma, kada sam shvatio da je muzika najsavršeniji medij za komunikaciju sa ljudima i njihovim osećanjima. U tim trenucima bilo mi je jasno u kom će se pravcu kretati moja budućnost.
Kao mali Vladimir Četkar je svirao violinu, zašto ste od nje odustali?
Moja želja dok sam bio dete, bila je da sviram gitaru. Ali u osnovnoj muzičkoj školi ,,Metodije Pačev’’ u Ohridu u to vreme nije postajao smer gitare, pa sam se u tom slučaju odlučio za violinu. Kako su godine prolazile, želja za gitarom nije jenjavala, naprotiv, još više se rasplamsala. Tako da sam odlučio da, paralelno sa violinom, počnem samostalno da učim sviranje na gitari. Iako mi je danas gitara glavni instrument, često pišem aranžmane za gudački orkestar, a to što sam svirao violinu mi mnogo pomaže u procesu aranžiranja kompozicija.
Kada i kako dolazite u Ameriku?
U Ameriku dolazim da bih studirao. Završio sam studije na Berkley College of Music u Bostonu, a zatim sam živeo u Njujorku više od dvanaest godina. Trenutno živim na relaciji Amerika – Makedonija i moja putovanja su česta u zavisnosti od mojih turneja i studijskih angažmana.
Nastupali ste puno po gradovima Amerike i znamo da na svojim nastupima pravite posebnu atmosferu, koji grad Amerike Vam je najdraži?
SAD ima mnogo lepih mesta i gradova koji su na mene ostavili snažan utisak, ali ipak ću izdvojiti Njujork kao najveći kulturni cetar Amerike.
Da li se razlikuju Vaši nastupi u Makendoniji i u Americi, ili publika doživljava Vašu muziku na isti način gde god se nalazila?
Bilo da nastupam pred stranom ili domaćom publikom, na velikim festivalima ili u manjim klubovima, uvek izvodim svoju autorsku muziku i dajem maksimum energije. Komentari koje dobijam najčešće se odnose na moj direktni odnos sa publikom koja uvek slično reaguje i sa kojom se uvek osećam blisko.
Jedan ste od retkih koji je na svojim albumima izvođač, autor muzike i teksta, aranžer, pa i producent. Odakle nalazite inspiraciju za sve tekstove i melodije?
Muzika je, osim što je umetnost i nauka, istovremeno i zanat – ručni rad. Kao mali sam u radionici mog dede Vasila, gledao kako se mukotrpnim radom od sirovina stvara kompletan proizvod. Za mene je stvaranje muzike nešto tako i posebno volim kada je pišem rukom. Kreativni proces stvaranja muzike za mene je maksimalno intimno i emotivno iskustvo. Od samog stvaranja melodijskog i harmonskog koncepta određene kompozicije, preko njene produkcije, aranžiranja, pisanja partitura, snimanja i dirigovanja , pisanja teksta, montaže, miksovanja i mastering, opsednut sam njom i emocijom koju želim da utkam u taj sastav.
Bili ste učesnik na najvećim i najprestižnijim muzičkim festivalima. Da li neki od tih možete da izdvojite koje je za Vas ostalo posebno i zbog čega?
Imao sam koncerte u SAD (skoro u svim većim gradovima), Kanadi, Engleskoj, Italiji, Srbiji, Mađarskoj, Južnoj Koreji, Indiji, Kini, Hong Kongu, Indoneziji, Kambodži, Tajlandu, Maleziji, Meksiku i tako dalje. Zaista je teško izdvojiti moj omiljeni nastup jer sa svih ovih nastupa čuvam toliko emocija i uspomena. Ipak izdvojiću koncert u Južnoj Koreji na Međunarodnom džez festivalu Jarasum kada sam nastupio ispred više od 15.000 ljudi čije su emocije i energija bile toliko jake da je meni i bendu delovalo kao da mali talasi Cunamija na sceni neprestano talasaju. Isti taj koncert proglašen je za najuspešniji koncert tog izdanja festival. A moja pesma Heavenly je postala himna festival te godine.
Poslednji album nosi naziv ,,Going home”. U pesmi kažete “mogu biti svuda po svetu ali nigde nije kao u svom domu”. Da li to znači da planirate nekada da se vratite u svoju Makedoniju?
Svake godine u proseku u Makedoniji provedem oko 7-8 meseci, a ostatak u Njujorku i Aziji. Azija, kao neki novi izazov, u poslednjih 7-8 godina otvorila mi je mnoga vrata i mogućnosti, dok su mi Njujork i Amerika pružili odlično okruženje za napredak i stvaranje. Gde god da putujem po svetu, Ohrid je moja glavna stanica. Taj osećaj mira koji tamo nalazim je nezamenljiv. Kontrasti i razlike između svih ovih mesta gde se krećem ponekad su drastične, ali zato imam svu neophodnu inspiraciju za rad i stvaranje onog što volim.
Koja numera sa Vaših albuma Vam je posebno draga i da li neka ima posebnu priču?
U svim mojim pesmama ima trenutaka iz mog života. One izražavaju moja najdublja osećanja i nijednu ne bih mogao posebno da izdvojim jer ih sve podjednako volim.
Do sada ste snimili tri studijska albuma. Šta je ono što planirate u budućnosti? Da li je u planu možda novi album?
Čim se završi moja zimska turneja po Americi, biće niz koncerata u Makedoniji, a tokom 2022. godine biću na turneji po SAD, Kanadi i Aziji. Naravno, u planu je i da već polako počnem da snimam svoj četvrti studijski album. Biće ovo, nadam se, radna i inovativna godina.
Naša redakcija želi da Vladimir Četkar iznese uspešno celu narednu turneju, da snimi još mnogo albuma i osvoji nagrade koje će samo biti potvrda njegovom dugogodišnjem predanom radu.
PIŠE:MARIJA POPOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
