Kada se osvrnemo na devedesete, pamte se događaji poput ratova, bombardovanja, inflacija, sankcija. Mnogima je tada jedina svetla tačka i beg od realnosti bila upravo muzika. I kada se sve rušilo, muzika je opstajala. Igranje, dobar ritam, makserice i šarene, šuškave trenerke bili su glavna obeležja dens muzike. Novi muzički pravac mnogima je ulepšao odrastanje i skrenuo misli sa svih užasa koji su svakodnevno bili prisutni.
Čak i generacije koje su rođene decenijama kasnije dobro poznaju hitove Oči boje duge, Nikad, Biću tu, Noćas pada kiša. Sada vam je jasno o kojoj grupi je reč – Dr Iggy. Igor Todorović i Tanja Banđur, svoju dugogodišnju saradnju i prijateljstvo su krunisali čak i kumstvom. Pozitivni, harizmatični, nasmejani ali i mladoliki članovi ove grupe, koja je nekada vladala muzičkom scenom, prisetili su se nekih lepih trenutaka i podelili to sa nama. Dok je ispred Igijeve kuće znalo i po 40, 50 žena da čekaju kako bi se fotografisale sa njim i uzele autogram, Tanja je svojim glasom osvajala publiku.
Krenuli ste da gradite karijeru devedesetih, period za koji mnogi smatraju najtežim. Kako je to izgledalo tada, da li ste imali podršku porodice?
Igor – Bilo je prilično teško, vremena su bila drugačija nego danas. Krenuli smo od nule, bez novca i ičije pomoći. Ja nisam imao podršku svoje porodice, sve dok se nisam vratio sa jednog nastupa iz Švajcarske i doneo gomilu novca. Tada su moji roditelji shvatili da je šou biznis ozbiljan posao i to je bio prelomni trenutak kada sam krenuo da dobijam podršku od njih.
Tanja – Naše vaspitanje se svodilo na to da treba da završiš školu, udaš se, imaš porodicu, jer su to prave vrednosti. Nije im bio jasan taj termin – šou biznis! Bilo je znatno teže nego danas, pošto mi tada nismo imali medije, niti bilo kakvu digitalnu podršku. Tada se uspeh gradio tako što moraš mnogo da se potrudiš i radiš kako bi postigao neki rezultat.
Šta članovima grupe Dr Iggy predstavljaju devedesete, da li ste osetili strahote koje je to vreme nosilo?
Igor – Devedesete predstavljaju moju mladost, kada sam imao dvadeset i nešto godina. Koliko god drugi pričali da su to bile najlošije godine, meni lično su bile najlepše. Bili smo mladi, zarađivali smo mnogo, putovali smo, bili smo omiljeni svuda gde se pojavimo. Stvarno smo bili velike zvezde! Sećam se da je između 40 i 50 devojaka stajalo ispred moje kuće da se fotografišemo. Euforija oko nas je bila zaista velika. Nama je bio cilj da ispoštujemo svoju publiku, pa smo znali nakon nastupa ostati i po sat, sat ipo vremena kako bismo se sa svima fotografisali. Nismo želeli da niko sa našeg nastupa ode nezadovoljan. Imao sam i svoju jahtu, dva, tri automobila, znao sam voditi i celu svoju ekipu na skijanja, letovanja i putovanja.
Tanja – Danas smo odrasli i imamo neke druge prioritete. Tada smo bili mladi, nismo imali nikakvu odgovornost. Jedini cilj nam je bio da se dobro provodimo. Sve se dešalo u pravo vreme. Daleko od toga da nismo osetili strahote devedesetih, ali Beograd je živeo tada normalno. Ono što je dobro jeste da smo mi svojom muzikom i svojim postojanjem ulepšali mnogima detinjstvo. Čak nam se i danas javljaju ljudi širom sveta rečenicom – Hvala što ste nam ulepšali detinjstvo! I to je naš najveći uspeh.
Taman kad ste završili album i odlučili da ga izdate, naišli ste na zatvorena vrata i nerazumevanje dens muzike. Muzički urednici PGP RTS-a nisu pristali na to da objave album „Oči boje duge”, već je objavljen preko druge, znatno manje, izdavačke kuće, zašto je došlo do toga?
Igor – Devededet pete sam sa zvršenim albumom otišao u zgradu RTS-a. Smatram da su tadašnji muzički urednici bili zagovornici nekog drugog žanra, poput roka. Naš album su tada odbili sa komentarom da je nekomercijalan. Ako dens muzika nije komercijalna, ja ne znam šta je. To je ustvari najkomercijalnija muzika svih vremena. Shvatili su da su napravili grešku kada je taj album, uključujući i pirate, prodat u preko milion primeraka. Što je za to vreme bilo više i od najaktuelnijih zvezda.
Tanja – Taj album i muzika je među prvim profesionalnim dens albumima u našoj zemlji, tako da oni tada nisu razumeli tu vrstu muzike. Kada je izašao naš album tada, mnogi poznati denseri su počeli da snimaju pesme po uzoru na naš album. Mogu sada slobodo reći da je vanvremenski i ispred svog vremena, kao i preteča svih dens albuma.
Album „Oči boje duge” je zaista bio pravo muzičko osveženje tog vremena. Proslavio vas je i ostavio pečat, čak i decenijama kasnije. Kako je izgledalo biti popularan u to vreme?
Igor – Nije bilo teško ali nije bilo ni lako. Iz mog ugla gledano, svaka devojka je mogla biti moja, ali isto tako nisam mogao imati svoju privatnost. Sve je bilo javno, gde god krenem, pratile su me kamere. Često smo mogli da čujemo našu muziku iz automobila, čak mi i policajci nisu naplaćivali kaznu kada me zaustave. Mislim da sam tada svoju porodicu učinio ponosnom i to mi je veoma značajno.
Tanja – Ljudi su mnogo dobro reagovali na našu muziku, voleli su je i slušali, tako da, nije mi strano da i danas prolaze ljudi automobilima, a da se iz auta čuje naša muzika. Taj period je ostavio traga pošto i dan danas prepričavaju i smišljaju viceve na naš račun. Igor je uglavnom glavni akter.
Dvehiljadite su sa sobom donele i neki novi muzički pravac. Dens muzičari ostaju popularni, ali ne i aktuelni kao devedesetih.
Igor – Dvehiljaditih smo prestali da snimamo album za albumom iz godine u godinu. U to doba je Zdravko Čolić izbacio album „Okano” i tada se muzika okrenula u tom pravcu. Mi smo snimili zadnji album pod nazivom „Sve”, ali on nije doživeo uspeh kao prethodni. Tada su već radio i tv stanice promenile pristup i način poslovanja, način reklamiranja i marketinga se promenio do te mere da mi više sebe nismo videli u tom svetu. Nastavili smo da radimo i putujemo, imali smo nastupe, ali nismo bili prisutni kao ranije.
Tanja – Hiperprodukcija i pravljanje amaterskih pevača i proslavljivanje njihovih imena dovelo je do toga da se stvorio neki novi pravac muzike. Ja smatram da smo se mi okrenuli privatnim životima i usporili tempo. Muzika koja je kasnije snimana nije bacila u zaborav našu muziku. Svedok tome su žurke devedesetih koje se i dan danas organizuju. Nismo prestali da postojimo, prestali smo da budemo aktuelni.
Publika u inostranstvu vas naročito voli. Fanove imate u celom svetu i pamte vas po punim diskotekama i odličnoj atmosferi.
Igor – Ako je neko imao gostovanja u inostranstvu, to smo mi. Iza nas su četiri turneje u Australiji, jedna američka, nastupi u celoj Evropi, nema diskoteke u dijaspori gde Dr Iggy nije gostovao. Radili smo proslave, korporacijske žurke, svadbe, kao specijalni gosti. Ljudi nas zovu za razne prilike.
Tanja – Danas se proslave prave sa velikim brojem ljudi u restoranima, pa su samim tim i zvezde postale dostupnije svakom pojedincu. Ranije su ljudi morali da idu na koncerte i nastupe kako bi videli neku zvezdu, danas je sve to lako dostupno. Zadržali smo specifičnost da možemo pevati samo naše pesme i time napravimo haos. Ne moramo da pevamo tuđe pesme, jer možemo ceo program završiti izvođenjem samo naših pesama, ljudi nas zbog toga i zovu.
Nakon toliko godina, svedoci smo da se vaše pesme i dalje slušaju. Hitovi grupe Dr Iggy su neizostavni na repertoarima u diskotekama. Da li vas danas prepoznaju ljudi i kako reaguju na vas?
Igor – Mene prepoznaju, jer se nisam puno promenio, a i ključ sam cele priče sa našom grupom. Skoro sam imao situaciju sa jednim dečkom koji je zaustavio auto na sred puta, napravio kolonu i oduševljeno mi je rekao kako je moj fan i zamolio me za fotografiju. Ljudi danas reaguju, ali sve manje, nije kao ranije. Mlađe generacije prolaze pored mene, čak me i ne poznaju.
Tanja – Igora uglavnom više prepoznaju nego mene. Ja sam nedavno imala situaciju da je trebalo nešto da platim u prodavnici i prodavačica me je čudno gledala, tek kad sam dala svoju karticu, na kojoj je pisalo moje ime, rekla mi je – Tanja, pa to si ti?! Nisam bila sigurna da si ti! Igor ovde često dolazi. Tako da mene i kada prepoznaju, to su uglavnom ljudi koji su nas verno slušali.
Kako danas izgleda vaš dan i čime se bavite?
Igor – Ja sam ranoranilac, trudim se da prepodne završim sve svoje obaveze. Nisam zvanično zaposlen, pokrenuo sam jedan privatan posao sa prijateljem i radimo na tome. Skromno živim, važno mi je da imam za osnovne potrebe i odem na skijanje. Treniram, puno šetam, trudim se da svakoga dana pređem bar 5, 6 kilometara. Trudim se da živim zdravo i za sada mi dobro ide.
Tanja – Igor je primer kako treba zdravo da se živi! Ja sam majka troje dece i supruga, tako da mi se većina dana zasniva na svim tim obavezama oko dece. Pored toga, vlasnica sam agencije za marketing i usluge. Bavim se marketinškim strategijama raznih firmi. Imam i svoj projekat koji se odnosi na zdravlje nacije. Human i lep posao. Ostali smo u lepim poslovima, koji nisu dosadni. Pored naših muzičkih angažmana imamo i dodatne poslove koji su inspirativni i raznovrsni.
Kakvi su planovi za dalje, da li ćete nas možda iznenaditi novom pesmom i da li će publika u Americi imati priliku da vas vidi?
Igor – Za sada nova pesma nije u planu, ali nikad ne reci nikad. Što se tiče nastupa, čim prođe pandemija, nastavljamo da radimo isto što smo i pre toga. Trebalo bi da odemo još jednom u Australiju i još jednom u Ameriku, sledeće godine. Radujem se tome! Sigurno je da Dr Iggy neće staviti ključ u bravu što se tiče pevanja, to ćemo raditi i narednih godina. Sa obzirom da smo mladoliki i volimo ovaj posao, nadamo se da ćemo se baviti time bar još deset godina i da uveseljamo naše fanove, kojih ima dosta, ali nisu eksponirani. Gde god ima našeg naroda u svetu, znaju ko smo mi i rado slušaju naše pesme.
Tanja – Radujemo se budućoj turneji u Americi, pošto nam je Amerika prirasla srcu i željno to iščekujemo. Daj bože da uspemo da obiđemo našu publiku u celom svetu. Stalno nam pišu i pitaju kada ćemo doći, za Ameriku je stvarno ogromno interesovanje. Pozvala bih i vaše čitaoce da nas kontaktiraju i da nam kažu šta im se najviše sviđa, koje pesme, da uopšte uspostave kontakt sa nama.
Mnogi smatraju da je najbolja muzika nastala baš devedesetih. Sa obzirom da su muzički ukusi različiti, ostavljamo vama da to odlučite. Jedno je sigurno, pesme koje su se tada slušale i danas su ostavile traga, znamo ih napamet i ne zaboravljaju se lako. Duhoviti i nasmejani Tanja i Igor u svom duhu završavaju intervju i voljni su da svim svojim fanovima odgovore na zvaničnim Instagram i Facebook profilima. Dr Iggy željno iščekuje američku turneju i nadaju se da će se i preko okeana ponovo čuti dobro poznati hitovi dens scene devedesetih.
PIŠE: ANDRIJANA ŽIVANOVIĆ I FOTO: PRIVATNA ARHIVA
