Gospojinski post zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji. Iako traje svega dve nedelje, smatra se jednim od najstrožih višednevnih postova i predstavlja vreme duhovnog smirenja, molitve i pripreme za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Velikogospojinski, odnosno Gospojinski post, počinje svake godine 14. avgusta i završava se 28. avgusta, kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja Veliku Gospojinu.
Post je ustanovljen u čast Presvete Bogorodice, koja je, prema crkvenom predanju, poslednje dane zemaljskog života provela u postu i neprestanoj molitvi.
Iako je najkraći od četiri velika godišnja posta, po strogosti se često poredi sa Vaskršnjim postom.
Kako se posti Gospojinski post?
Prema crkvenom tipiku, od ponedeljka do petka jede se posna hrana pripremljena na vodi. Subotom i nedeljom dozvoljeno je razrešenje na ulje i vino.
Riba je tokom ovog posta dozvoljena samo na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta.
Ako praznik Velike Gospojine padne u sredu ili petak, toga dana se ne mrsi, već su dozvoljeni riba, ulje i vino.
Ipak, pravila posta nisu ista za svakoga. Stariji, trudnice, dojilje, mala deca, bolesni i osobe koje obavljaju teške fizičke poslove trebalo bi da se o načinu posta posavetuju sa sveštenikom ili svojim duhovnikom.
Post nije samo odricanje od hrane
U pravoslavnoj tradiciji telesni post predstavlja samo jedan deo duhovnog podviga.
Vernici se tokom Gospojinskog posta pozivaju da se uzdržavaju od svađa, osuđivanja, ogovaranja, loših misli i drugih postupaka koji udaljavaju čoveka od duhovnog mira.
Poseban značaj imaju molitva, odlazak u crkvu, ispovest, pričešće, praštanje i činjenje dobrih dela.
Samo odricanje od mrsne hrane, bez duhovnog rada na sebi, prema crkvenom učenju ne predstavlja potpuni smisao posta.
Zašto je Gospojinski post poseban?
Gospojinski post uveden je u čast Presvete Bogorodice, a konačno je ustanovljen na Carigradskom saboru 1166. godine, iako se pominje i u starijim crkvenim zapisima.
Vernici se tokom dve nedelje pripremaju za Veliku Gospojinu, jedan od najpoštovanijih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici.
Velika Gospojina, koja se obeležava 28. avgusta, u srpskom narodu ima veliki značaj, a brojne porodice tog dana proslavljaju i krsnu slavu.
Mnogi vernici završetak posta obeležavaju Svetim pričešćem, nakon perioda molitve, smirenja i duhovne pripreme.
Gospojinski post posebno poštuju žene, kako majke, tako i one koje se mole za potomstvo, a Presveta Bogorodica zauzima posebno mesto u njihovim molitvama i veri.
IZVOR: ZENABLIC I FOTO: CHAT GPT
