Prošlo je 15 godina od tragične smrti legendarnog pevača Ljubiše Stojanovića Luisa, umetnika koji je svojim jedinstvenim glasom i nesvakidašnjim muzičkim stilom obeležio jednu eru domaće muzike. Iako ga publika pamti po bezvremenskim hitovima i spoju džeza, narodne muzike i orijentalnih melodija, malo ko zna kako je nastao njegov prepoznatljiv izgled i zašto je gotovo uvek nosio haljine.
Kako je Ljubiša Stojanović postao Luis?
Rođen 25. juna 1952. godine u Leskovcu, Ljubiša Stojanović je još kao dečak dobio nadimak Luis zahvaljujući izuzetnim interpretacijama pesama legendarnog Louis Armstronga. Taj nadimak ga je pratio tokom cele karijere i postao sinonim za jednog od najautentičnijih pevača sa prostora bivše Jugoslavije.
Luis je završio Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i bio školovani pevač klasične muzike, ali je najveći uspeh ostvario spajajući džez sa srpskom narodnom muzikom, stvarajući zvuk koji je bio potpuno drugačiji od svega što je publika tada mogla da čuje.
Teška životna priča iza osmeha
POVEZANE VESTI
Iza uspešne karijere krila se i velika životna tragedija. Njegova prva supruga napustila ga je dok je služio vojni rok, jer nije podržavala njegovu odluku da se profesionalno bavi muzikom. Kasnije je njena sudbina završena tragično tokom ratnih sukoba u Sloveniji.
Nakon teškog perioda, Luis je pronašao novu ljubav sa Dubravkom, kojoj je posvetio čuvenu pesmu „Dudo“. Kasnije je zasnovao porodicu i dobio šestoro dece, kojima je bio veoma posvećen uprkos brojnim nastupima i popularnosti.
Misterija haljina konačno razjašnjena
Jedan od najvećih zaštitnih znakova Ljubiše Stojanovića Luisa bile su haljine koje je nosio tokom gotovo cele karijere. Mnogi su godinama nagađali da iza toga stoji poseban modni izraz ili umetnička poruka.
Međutim, pevač je svojevremeno objasnio da je razlog bio mnogo jednostavniji.
Tokom nastupa u beogradskom klubu „Euridika“ početkom osamdesetih godina suočavao se sa velikim problemima zbog vrućine i loše ventilacije. Zbog toga se tokom nastupa obilno znojio, pa su mu prijatelji predložili praktično rešenje.
Jedan kum savetovao mu je da obrije glavu, dok mu je drugi preporučio haljine (galabije) kakve se nose u Egiptu i pojedinim krajevima Balkana. Luis je prihvatio ideju i od tada je taj komad odeće postao njegov zaštitni znak.
Nasleđe koje i dalje traje
Luis je tokom života nastupao širom Evrope, jedno vreme živeo u Parizu i pevao po džez klubovima, a bio je poznat i po tome što je tečno govorio francuski jezik.
Njegov život tragično je prekinut 31. jula 2011. godine u saobraćajnoj nesreći kod Feketića, dok se vraćao sa nastupa u Subotici.
I danas, više od decenije nakon smrti, pesme poput „Dunjo moja“, „Ne kuni me, ne ruži me majko“ i mnoge druge nastavljaju da žive kroz generacije, potvrđujući da je Luis ostavio neizbrisiv trag u istoriji muzike na Balkanu.
IZVOR: TELEGRAF I FOTO: CHAT GPT
