Svet se priprema za 23. izdanje Svetskog prvenstva u fudbalu, koje će se od 11. juna do 19. jula održati u tri države. Turnir u Severnoj Americi donosi revolucionarne promene, ali i brojne izazove, od novog formata do političkih tenzija i oproštaja legendi.
Fudbalska groznica je zahvatila planetu u iščekivanju početka najvećeg sportskog događaja, ne samo ove godine.
Turnir u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku biće jedinstven po mnogo čemu, a uoči prvog zvižduka (Meksiko protiv Južne Afrike, 11. jun u 14.00 po čikaškom vremenu) izdvaja se deset ključnih narativa koji će oblikovati predstojeće takmičenje.
Poslednji ples fudbalskih titana
Svet se sprema da poslednji put na mundijalskoj pozornici vidi Lionela Mesija i Kristijana Ronalda.
U trenutku odigravanja turnira, Mesi će imati 39, a Ronaldo 41 godinu, i obojica su najavili da će im ovo biti oproštaj od svetskih prvenstava.
Postoji i mogućnost njihovog prvog i jedinog međusobnog duela na Mundijalu, i to u četvrtfinalu u Kanzasu, što bi za Fifu bio komercijalni san.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da bi takav meč, imajući u vidu da obojica igraju u manje zahtevnim ligama, više podsećao na egzibiciju nego na borbu za naslov prvaka sveta.
Podsetimo, Mesi u turnir ulazi kao branilac titule, dok Ronaldo ima motiv da osvoji jedini veliki trofej koji mu nedostaje u karijeri.
Prvi Mundijal sa 48 timova
Ovaj Mundijal ulazi u istoriju kao prvi na kojem će učestvovati 48 reprezentacija, što je značajno povećanje u odnosu na dosadašnji format sa 32 tima.
Ova promena donosi i potpuno novi sistem takmičenja: timovi će biti podeljeni u 12 grupa sa po četiri ekipe.
U novu rundu, šesnaestinu finala, plasiraće se po dve najbolje selekcije iz svake grupe, kao i osam najboljih trećeplasiranih timova.
Ukupan broj utakmica na turniru povećaće se sa 64 na čak 104, a budući šampion će morati da odigra osam mečeva na putu do trofeja, jedan više nego do sada.
Tri domaćina, jedan spektakl
Prvi put u istoriji, Svetsko prvenstvo će organizovati tri države: Sjedinjene Američke Države, Kanada i Meksiko. Utakmice će se igrati u 16 gradova: 11 u SAD, tri u Meksiku i dva u Kanadi.
Najveći broj mečeva, 78 od 104, odigraće se u Sjedinjenim Državama, koje će biti domaćini svih utakmica od četvrtfinala. Kanada i Meksiko će ugostiti po 13 mečeva.
Finale je zakazano za 19. jul na stadionu Metlajf u Nju Džerziju, dok će se prva utakmica odigrati na legendarnom stadionu Asteka u Meksiko Sitiju.
Može li Argentina da odbrani titulu?
Argentina dolazi na turnir kao aktuelni svetski prvak i jedan od glavnih favorita za osvajanje Mundijala. Predvođeni Mesijem, „Gaučosi“ pod komandom selektora Lionela Skalonija imaju uigran tim čija je najveća snaga kolektivni duh.
Skaloni je izgradio sistem u kojem su igrači poput Rodriga de Pola i Aleksisa Mekalistera zaduženi da oslobode Mesija defanzivnih zadataka.
Argentina je završila kvalifikacije kao prva u grupi, sa najboljom odbranom na kontinentu koja je primila svega 10 golova na 18 utakmica.
Međutim, istorija je pokazala da je odbrana titule izuzetno težak zadatak. Poslednji put je to uspelo Brazilu davne 1962. godine, a tri od poslednja četiri branioca titule takmičenje su završavala već u grupnoj fazi.
Novo lice svetskog fudbala
Dok se legende opraštaju, na scenu stupaju i nove zvezde. Sa samo 18 godina, krilni napadač Barselone i Španije, Lamin Jamal, stiže na Mundijal kao jedan od najtalentovanijih mladih igrača na svetu.
Nakon što je oborio brojne rekorde i bio proglašen za najboljeg mladog igrača na Evropskom prvenstvu 2024, od njega se očekuje da bude jedan od predvodnika španske reprezentacije u borbi za najviši plasman.
Pored njega, svet će pratiti i nastupe Florijana Virca i Džamala Musijale iz Nemačke, kao i Argentinca Nika Paza, ali i brojnih drugih igrača koji će sigurno biti željni dokazivanja.
Konačno i Holand na najvećoj sceni
Jedan od najboljih napadača današnjice, Erling Holand, konačno će debitovati na Svetskom prvenstvu.
Norveška se kvalifikovala na Mundijal prvi put posle 28 godina, a upravo je Holand bio ključni igrač na tom putu. Njegov golgeterski učinak biće presudan za ambicije Norvežana, koji se smatraju jednim od potencijalnih iznenađenja turnira.
Holand do sada nije imao priliku da zaigra na velikom seniorskom reprezentativnom takmičenju, pa će oči javnosti biti uprte u njega da vide da li i na najvećoj sceni može da dominira kao u klupskom fudbalu.
Pritisak domaćeg terena
Reprezentacije domaćina su uvek pod posebnim pritiskom da ostvare dobar rezultat. SAD, Kanada i Meksiko su se automatski kvalifikovali i od njih se očekuje da iskoriste prednost domaćeg terena.
Posebno velika očekivanja su od selekcije SAD, koja ima iskusan tim sa igračima iz jakih evropskih klubova i cilja plasman u samu završnicu.
Meksiko će postati prva zemlja koja je tri puta bila domaćin Mundijala, dok je za Kanadu ovo prvi put da organizuje muški turnir.
Debitanti sanjaju uspeh Maroka
Proširenje broja učesnika otvorilo je vrata za nekoliko debitanata na svetskoj sceni, uključujući Zelenortska Ostrva, Kurasao, Jordan i Uzbekistan.
Ove reprezentacije se nadaju da mogu ponoviti uspeh Maroka iz 2022. godine, koji je stigao do polufinala, i postati najveće iznenađenje turnira.
Pored njih, kao potencijalni „dark hors“ timovi spominju se i selekcije poput Japana, Senegala i Kolumbije, koje poseduju kvalitet da pomrse račune najvećim favoritima.
Bez Italije i Srbije na turniru
Jedna od najvećih senzacija kvalifikacija je novi neuspeh Italije. Četvorostruki svetski prvaci propustiće treći Mundijal zaredom, nakon što su u finalu baraža poraženi od Bosne i Hercegovine posle izvođenja jedanaesteraca.
Pored Italije, na turniru neće biti ni reprezentacija Srbije, koja nije uspela da se kvalifikuje za završni turnir. Odsustvo ovako značajnih evropskih selekcija svakako predstavlja veliki udarac, posebno za „Azure“ koji su jedini bivši šampion koji se nije kvalifikovao.
Politika, bezbednost i kontroverze u senci fudbala
Organizaciju turnira prate i brojne kontroverze i bezbednosni izazovi. Političke tenzije između SAD i Irana dovele su do problema sa vizama za iransku reprezentaciju i premeštanja trening kampa u Meksiko.
Američka imigraciona politika takođe je izazvala zabrinutost, jer navijači iz pojedinih zemalja neće moći da prisustvuju utakmicama.
Cene ulaznica, koje su dostizale i 11.000 dolara za finale, izazvale su bes javnosti. Logistički problemi, poput nedostatka javnog prevoza do stadiona u SAD, i bezbednosni rizici u Meksiku dodatno komplikuju organizaciju turnira koji je već proglašen za najkompleksniji do sada.
Što se formata takmičenja tiče, 48 učesnika je prošle godine žrebom podeljeno u 12 grupa sa po četiri reprezentacije.
Sastav svih grupa:
Grupa A: Meksiko, Južnoafrička Republika, Južna Koreja, Češka;
Grupa B: Kanada, Bosna i Hercegovina, Katar, Švajcarska;
Grupa C: Brazil, Maroko, Haiti, Škotska;
Grupa D: SAD, Paragvaj, Australija, Turska;
Grupa E: Nemačka, Kurasao, Obala Slonovače, Ekvador;
Grupa F: Holandija, Japan, Švedska, Tunis;
Grupa G: Belgija, Egipat, Iran, Novi Zeland;
Grupa H: Španija, Zelenortska Ostrva, Saudijska Arabija, Urugvaj;
Grupa I: Francuska, Senegal, Irak, Norveška;
Grupa J: Argentina, Alžir, Austrija, Jordan;
Grupa K: Portugalija, DR Kongo, Uzbekistan, Kolumbija;
Grupa L: Engleska, Hrvatska, Gana, Panama.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN/PEXELS
