Liturgija pređeosvećenih darova može se, bez ikakvog preterivanja, okarakterisati kao duša ili centar velikoposnih bogosluženja. U nekim starim bogoslužbenim rukopisima poznata je kao „Liturgija Četrdesetnice”.
U stvari, to je služba koja najbolje simbolizuje ovo svešteno doba godine, vreme posta i u suštini to nije prava Liturgija nego uobičajeno večernje kome se pridodaju određene molitve i prozbe uzete iz liturgija preko kojih se pripremamo za Sveto pričešće. Suština ove službe krije se u samom njenom imenu: „Liturgija pređeosvećenih darova”.
Prema tome, ona se razlikuje od liturgija Sv. Jovana Zlatousta i Sv. Vasilija Velikog, u kojima se savršava Evharistija, prinošenje i osvećenje Svetih darova. U toku „Liturgije Velike četrdesetnice” prinosimo „pređeosvećene”, tj. Svete darove koji su već osvećeni na prethodnoj Liturgiji. Ovi Sveti darovi prinose se kako bismo imali priliku da se njima pričestimo i osvetimo.
U toku Velikog posta, puna Liturgija služi se samo subotom i nedjeljom dok se Liturgija pređeosvećenih darova služi srijedom i petkom prvih šest sedmicâ Velike četrdesetnice; u četvrtak pete sedmice, na Veliki ponedeljak, Veliki utorak i Veliku sredu.
Pogledajte video o Liturgiji pređeosvećenih darova u kome ovu centralnu velikoposnu službu objašnjava blaženopočivši Mitropolit crnogorsko – primorski Amfilohije. Film je snimljen sa blagoslovom blaženog spomena Patrijarha srpskog g. Pavla u produkciji Odbora za vjersku nastavu Arhiepiskopije beogradsko – karlovačke.
Liturgija Pređeosvećenih darova služi se samo za vreme svete Četrdesetnice, i to: u svaku sredu i petak prvih šest sedmica Velikog posta; u četvrtak pete sedmice, na Veliki ponedeljak, Veliki utorak i Veliku sredu. Može se služiti i u ponedeljak, utorak i četvrtak, druge, treće, četvrte, pete i šeste sedmice velikog posta, u slučaju da u te dane padne sveti koji u Tipiku ima znak +, ili, pak, hramovni sveti.
Po drevnom tipiku Crkve, u sedmične dane tokom svete Četrdesetnice, od ponedeljka do petka, zabranjeno je služiti potpunu Liturgiju (izuzev ako u te dane padne praznik Blagovesti), jer je radost Evharistijskog slavlja nespojiva sa pokajnim karakterom Velikog posta.
Po rečima oca Aleksandra Šmemana: „Možemo da razumemo zašto je Evharistija nepodudarna sa postom, jer je post, kao što možemo dalje videti – glavni izraz Crkve u stanju putešestvija, i to samo dok je ona na svom putu prema Nebeskom Carstvu. A „sinovi Carstva“, kaže Hristos, „ne mogu da poste dok je sa njima Ženik“. Ovo nam potvrđuje 49. kanon pomesnog sabora u Laodikiji kojim se zabranjuje prinošenje beskrvne žrtve u vreme svete Četrdesetnice, osim subotom i nedeljom. Kasnije ovaj kanon biva proširen na Peto-šestom trulskom saboru (691.g.) i on glasi: „U sve dane posta svete Četrdesetnice, osim subote, nedelje i svetlog dana Blagovesti, neka biva samo Liturgija Pređeosvećenih darova“.
Potrebno je istaći da ova Liturgija vodi poreklo iz prvih vekova hrišćanstva, a njenu konačnu redakciju sačinio je sveti Grigorije Dvojeslov, episkop rimski koji je živeo u 6. veku.
Ona je pokajnog karaktera shodno vremenu u kome se služi, vrši se u tamnom odjejaniju, ona nije evharistijsko slavlje, i ne možemo je nazvati Liturgijom u pravom smislu te reči, jer ne sadrži anaforu, a, najjednostavnije rečeno, možemo je nazvati velikoposnim večernjem sa pričešćem.
Prema svedočanstvu svetog Justina Mučenika i Filosofa (2. vek), vidimo da hrišćanima toga vremena nije bilo strano izdvojeno pričešćivanje, budući da su đakoni po kućama pričešćivali one koji iz opravdanih razloga nisu bili na Liturgiji. Slobodno se može reći da je preteča Pređeosvećene Liturgije upravo ova pomenuta praksa izdvojenog pričešćivanja vernih, koje je više ili manje bilo zastupljeno u sveštenoj istoriji Crkve.
Neizbežno je naglasiti da je post u tom prvom periodu podrazumevao ne uzimanje hrane do devetog časa (oko 15 časova po našem računanju vremena), a ne želeći da prekidaju post, vidimo da su se pričešćivali tek nakon devetog časa, pa je iz tog razloga Liturgija Pređeosvećenih darova večernja služba sa pričešćem i služi se uveče, nakon devetog časa. Ovakav vid posta se nije odnosio na subote i nedelje, kada je 55. kanonom Peto-šestog Trulskog sabora (691), ovakav vid posta zabranjen, izuzev samo jedne Velike subote.
IZVOR: KOMPASINFO.RS I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN
