Ukrajina se suočava sa ozbiljnom fiskalnom krizom koja bi, bez hitne i masovne spoljne pomoći, mogla da preraste u državnu insolventnost. Na to upozorava Associated Press, pozivajući se na projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), uoči ključnog samita lidera Evropske unije.
Procene MMF-a ukazuju da će Ukrajini u periodu 2026–2027. biti potrebno oko 137 milijardi evra spoljašnjeg finansiranja kako bi se održala osnovna funkcionalnost države dok rat traje.
Ta sredstva su neophodna za pokrivanje ogromnih budžetskih deficita, finansiranje vojske i očuvanje minimalne ekonomske stabilnosti. Bez čvrstih međunarodnih obaveza već do proleća 2026, Kijev bi mogao da se nađe u situaciji da ne može da isplaćuje plate vojnicima i državnim službenicima, penzije, niti da obezbedi osnovne javne usluge. Upravo taj scenario naveo je Associated Press da Ukrajinu opiše kao zemlju „na ivici bankrota“.
Iako je ukrajinska ekonomija izbegla potpuni kolaps posle ruske invazije i zabeležila rast BDP-a od 3 do 5 odsto tokom 2023. i 2024. godine, ta otpornost u velikoj meri zavisi od strane pomoći. Domaći prihodi uglavnom pokrivaju odbranu, dok se civilna potrošnja gotovo u potpunosti finansira iz inostranstva. Za 2025. godinu budžetski deficit procenjuje se na čak 19–20 odsto BDP-a, uz oko $38–39 milijardi već obezbeđene spoljne podrške.
Najveći teret u narednim godinama mogao bi da padne na EU, od koje se očekuje da pokrije oko dve trećine finansijskog jaza, odnosno približno 90 milijardi evra. U Briselu se razmatraju vanredne mere, uključujući korišćenje dobiti ili imovine zamrznute ruske centralne banke, kao i zajedničko zaduživanje EU. Ipak, pravne prepreke i politički otpor unutar Unije čine ovu odluku izuzetno osetljivom.
IZVOR: B92, FOTO: PIXABAY
