Opsežna genetička analiza je otkrila da ljudi sa boljim mentalnim zdravljem imaju tendenciju da žive duže i zdravije, a određene navike, kao što je konzumiranje većih količina sira, mogu igrati značajnu ulogu u tom efektu, piše Science alert.
Istraživači u Kini nisu pročešljali gene miliona Evropljana samo da bi pokazali da je „gauda” dobra stvar, ali to je jedan od rezultata studije koji privlači posebnu pažnju.
Brojne ranije studije posmatranja su otkrile da sreća može uticati na to kako osoba stari, čak i više od pušenja. Nova studija koristila je analitičku metodu poznatu kao Mendelska randomizacija, koja je dragoceno sredstvo za istraživanje faktora koji utiču na naše gene i dovode do određenih zdravstvenih ishoda.
U osam različitih skupova podataka o populaciji u Evropi, od kojih svaki uključuje između 38.000 i 2,4 miliona pojedinaca, istraživači su pronašli potencijalne dokaze o tome šta je uzrok za bolje mentalno zdravlje, mereno zadovoljstvom životom i dobrim raspoloženjem, ali i stanja kao što su neuroza i depresija. Studija je došla do podataka o tome šta može pomoći da živite duže i zdravije.
„Naša studija nudi ohrabrujuće dokaze da je poboljšanje mentalnog stanja održiv put do zdravog starenja, bez obzira na socioekonomski status pojedinca“, zaključuju autori.
Tim naučnika je istražio koji faktori mogu biti pokretači uzročnosti između mentalnog blagostanja i zdravog starenja, uključujući pušenje, stil života, upotreba lekova, vežbanje, količina mišićne mase, prisustvo bolesti, poput dijabetesa i raka.
Na scenu stupa – sir
Rezultati prikupeni od 33 osobe, pokazali su da su oni koji su izjavili da jedu više sira i voća imali više ocene mentalnog blagostanja.
Konzumiranje više sira poboljšava pozitivan uticaj na zdravlje i životni vek za 3,67 odsto, a recimo pušenje cigareta je pokazalo da za 4,56 odsto ima negativan uticaj na faktore zdravlja. Redovno konzumiranje voća beleži pozitivan uticaj za 1,96 odsto.
Zanimljivo je da su istraživači otkrili da je vreme provedeno u gledanju televizije, faktor životnog stila sa najvećim negativnim uticajem na zdravstvene faktore tokom starenja: To je uticaj od 7,39 procenata.
Uprkos tome što je „premošćivanje jaza između mentalnog i fizičkog zdravlja veoma složen posao i da nijedna studija ne može uzeti u obzir svaku moguću promenljivu koja bi mogla da utiče na naše zdravlje tokom starenja, autori ovog novog istraživanja tvrde da je njihova studija „pedantna i iscrpna“ u razmatranju mogućih uticaja, barem među ljudima evropskog porekla.
Biće potrebna dalja istraživanja kako bi se razmotrilo – zašto konzumiranje sira može imati tako veliki uticaj na zdravo starenje, u poređenju sa, recimo, jedenjem voća.
Iako se hrana sa visokim sadržajem masti često smatra lošom za ljudsko zdravlje, studije sugerišu da umereno konzumiranje mlečne masti može smanjiti holesterol i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i smrtnosti od svih uzroka, prenosi portal Science Alert.
Mlečni punomasni proizvodi poput sladoleda, povezani su sa lošijim mentalnim zdravljem, ali neke vrste sira mogu imati drugačije efekte, kada se nalaze na jelovniku osobe koja ima dobro izbalansiranu ishranu.
U nedavnoj studiji u Japanu, na primer, veća potrošnja sira povezana je sa boljom kognitivnom funkcijom, a neka druga istraživanja sugerišu da sir može stimulisati dopaminske puteve u mozgu, što dovodi do osećaja zadovoljstva.
Studija je objavljena u časopisu Nature Human Behavior.
IZVOR: SCIENCE ALERT, OBJEKTIV, FOTO: PIXABAY
