Pomfrit – hrskav, pun ukusa, omiljen je svima. Ipak, konzumiranje pržene hrane može da ima loš uticaj na mentalno zdravlje.
Istraživački tim u Hangzhou u Kini otkrio je da je često konzumiranje pržene hrane, pogotovo krompirića, povezano sa 12 odsto većim rizikom od anksioznosti i 7 odsto višim rizikom od depresije u poređenju sa ljudima koji ne jedu prženu hranu, prenosi CNN.
Veza je još jača među mladim muškarcima i mladima uopšteno.
Pržena hrana poznati je rizični faktor za gojaznost, visoki krvni pritisak i druge zdravstvene probleme. Ovi rezultati “otvaraju prostor raspravi o smanjenju konzumiranja pržene hrane zbog mentalnog zdravlja”, piše u nedavno objavljenom radu.
Ipak, stručnjaci koji proučavaju nutricionizam kažu da se radi o preliminarnim rezultatima i da nije nužno jasno da li je pržena hrana uzrok problema sa mentalnim zdravljem ili se ljudi, koji pate od simptoma depresije i anksioznosti, češće okreću takvoj hrani zbog osećaja utehe koju ona pruža.
Studija duga 11 godina
Studija je proučavala 140.728 ljudi tokom nešto više od 11 godina. Nakon što su isključili učesnike kojima je depresija dijagnostifikovana unutar prve dve godine, pronađeno je ukupno 8.294 slučajeva anksioznosti i 12.735 slučajeva depresije među onima koji su konzumirali prženu hranu, a prženi krompirići povećavali su rizik od depresije za dva odsto u odnosu na prženo belo meso.
Studija je takođe otkrila da mladi muškarci redovno konzumiraju više od jedne porcije pržene hrane u jednom obroku.
“Ljudska komponenta ove studije može da sugeriše upravo ono što je i bila namera: veća konzumacija pržene hrane povećava rizik od anksioznosti ili depresije,” rekao je dr Dejvid Katz, koji nije bio uključen u studiju.
“Ipak, ova veza može da ide i u drugom smeru: ljudi koji pate od anksioznosti i depresije okreću se hrani koja im pruža utehu češće od zdravih pojedinaca,” dodao je.
“Uticaji pržene hrane na zdravlje uvelike zavise od toga koje namirnice se prže i u kakvoj masnoći“, kaže profesor epidemiologije i nutrizionizma na harvardskoj školi javnog zdravlja T. H. Čan, dr Valter Vilet.
“Krompirići predstavljaju razlog za zabrinutost jer mogu da izazovu veliki porast šećera u krvi i hormonalne odgovore na taj šećer. Ipak, ti skokovi ublaženi su masnoćom od prženja.”
Ranije studije pokazale su da nezdrava hrana može da pogorša raspoloženje i rasplamsa mentalne bolesti.
Anksioznost i depresija u porastu
Istraživač sa Univerziteta Zhejiang, Ju Zang, koji je i autor studije, rekao je za CNN da “nema razloga za paniku kad govorimo o negativnim posledicama pržene hrane”. Međutim, održavanje zdravog načina života i manje konzumiranje takve hrane može da pomogne mentalnom, ali i fizičkom zdravlju.
Istraživači naglašavaju kako je nedavno u čitavom svetu zabeležen porast slučajeva depresije i anksioznosti. 2020. godine, depresija je u svetu porasla za 27,6 odsto, a anksioznost za 25,6 odsto. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu više od 5 odsto odraslih pati od depresije.
Istraživanjem posledica konzumacije pržene hrane, istraživači su sugerisali da česta konzumacija hemikalija koje se obično nalaze u takvoj hrani može imati negativne posledice na mentalno zdravlje.
Nedostatak raznovrsnosti u ishrani takođe loše utiče na zdravlje, upozorava Katz.
“Ako je potrebno nešto zaključiti, možemo reći da uopšteno kvalitet ishrane, kao i biranje zdrave hrane, ima značajne posledice na svaki aspekt zdravlja, i mentalno i fizičko,” kaže on.
Vilet kaže da postoji mogućnost i suprotne uzročno-posledične veze: ljudi mogu da promene svoju ishranu jer pate od anksioznosti ili depresije.
“Te promene u raspoloženju je teže proučavati jer one nisu konstantno prisutne kao npr. dijagnoza srčanog udara ili tumora, a studija nije osmišljena na način koji uzima u obzir te izazove,” rekao je Vilet, prenosi N1info.hr.
IZVOR: CNN, N1: FOTO: PIXABAY
