Sve je više ljudi koji posećuju saune, ali većina ipak ne zna da saunu treba koristiti samo 15 minuta dnevno i da nije preporučljiva za ljude koji imaju određene zdravstvene tegobe.
Sauna je deo kulture i načina života u Norveškoj, Finskoj, Švedskoj, Rusiji… a njihovo korišćenje ekspanziju doživljava posle Drugog svetskog rata. Postoji nekoliko različitih vrsta sauna, ali svaka od njih donosi određene prednosti za naše telo i zdravlje, smatraju stručnjaci.
Istraživanja na ovu temu su pokazala da redovno korišćenje saune prvenstveno podstiče gubitak težine, ubrzava metabolizam, čisti kožu, deluje protivupalno, poboljšava cirkulaciju, otvara disajne puteve, pomaže u borbi protiv stresa i poboljšava rad i zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema.
Korišćenje saune ima i nedostatke.
Uprkos brojnim prednostima, jedna stvar je ključna. Korišćenje saune može biti štetno ako se pretera, upozoravaju stručnjaci. Boravak u sauni duži od 15 minuta može dovesti do neželjenih posledica, kao što su dehidracija i ubrzani rad srca.
Ne smete koristiti saunu ako bolujete od epilepsije i bolesti srca i krvnih sudova, ako imate ugrađen stent i pejsmejker, miokarditis, endokarditis i degenerativne bolesti srca sa anginom pektoris.
Takođe, lekari ističu da trudnice, osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom i svi koji se oporavljaju od operacije ne bi trebalo da koriste saunu. Savet je i da posle dobrog jela i alkoholnih pića treba preskočiti ulazak u saunu.
Šta je sauna i kako je nastala?
Prostorija koja je obložena drvetom, ima grejno telo koje treba da zagreje prostor do visoke temperature, jer je namenjena znojenju ljudi koji je posećuju.
Prve saune potiču iz Finske. Bile su napravljene u iskopanim rupama u zemlji, prekrivenim životinjskim kožama, koje su služile kao mesto za život zimi. Rupa je imala ognjište u kome se kamenje zagrevalo do visokih temperatura, a onda se na vrelo kamenje sipala voda da bi nastala para.
