Penzije u Hrvatskoj su 2022. godine rasle brže od neto zarada zbog inflacija.
Slično će biti i ove godine zbog nekoliko vanrednih povećanja – povećanja najnižih, porodičnih i privilegovanih penzija.
Nakon 6,18 odsto u septembru, penzioneri će u aprilu dobiti povišicu od 5,44 odsto po osnovu usklađivanja penzija sa rastom plata i inflacijom. Državni zavod za statistiku objavio je u ponedeljak podatke o platama za 2022. koji pokazuju da je rast plata u drugom delu godine usporen u odnosu na prvi deo godine, pa je predstojeće usklađivanje nešto niže.
Sporiji rast plata
U drugom delu godine bruto zarade su porasle za 2,5 odsto u odnosu na prvi deo godine, a posmatrano u celoj godini, nominalni rast zarada bio je nešto jači od devet odsto. Zaposleni su na kraju 2022. u proseku zarađivali 7.878 kuna, odnosno 1.045 evra, dok je prosečna plata za celu godinu bila nešto veća od 1.000 evra. Svaki drugi zaposleni je zarađivao manje od 6.608 kuna, odnosno manje od 877 evra, a svaki četvrti zaposleni manje od 5.003 kune, odnosno manje od 664 evra.
Prosečne starosne penzije u februaru su iznosile 467 evra, a zajedno sa više od 183 penzionera koji su, sem u Hrvatskoj, radili u drugim zemljama, prosek pada na 410 evra. Prosečna invalidska penzija je 311 evra, a prosečna porodična penzija 336 evra. Inače, penzije su prošle godine rasle brže od zarada, pa je povećanje penzija sa dva usklađivanja prošle godine iznosilo 8,4 odsto, što je za jedan procentni poen više od prosečnog povećanja neto zarada u 2022. godini.
Pored redovnog usklađivanja penzija, ove godine je obezbeđeno vanredno povećanje za oko 600.000 penzionera povećanjem porodičnih i minimalnih penzija.
U julu će oko 90.000 primalaca penzija dobiti vanredno povećanje od prvih pet odsto, a od sledeće godine još pet odsto, čime država ukida krizno smanjenje povlašćenih penzija za deset odsto. Rashodi za penzije ove godine će se približiti sumi od sedam milijardi evra. Prvo ovogodišnje usklađivanje povećaće prosečne penzije za dvadesetak evra, a penzioneri će dobiti oko 60 evra više nego što su primili ovog meseca, sa razlikama za januar i februar. Hrvatska ima jedan od najnižih odnosa penzija i plata – oko 40 odsto.
Penzije su niske i zbog nepovoljnog odnosa između broja zaposlenih i penzionera, tako da penzije mogu biti znatno veće samo kada dođe do značajnog povećanja zarada ili značajnog povećanja zaposlenosti, a time i stanovništva. Od početka pandemije, broj penzionera se iz godine u godinu smanjuje. Procenjuje se da je Hrvatska od poslednjeg popisa stanovništva za nešto više od godinu dana izgubila oko 17.000 građana.
