Posle 33 zajedničkog života i četvoro dece, Marta i Oktavijan Dragos kažu da se osećaju zarobljeno u kući iz snova u El Seritu u Kaliforniji.
Oboje su stariji od 70 godina. Porodica Dragos, kao i mnogi iz njihove generacije, pokušavaju da shvate kako da smanje svoju kuću od 3.000 kvadratnih metara i sa pet spavaćih soba.
„Ovde smo u ogromnoj kući bez porodice u blizini, pokušavamo da donesemo mudru odluku, kako finansijski tako i za naše blagostanje“, rekao je Dragos, učitelj u penziji.
Ali prodaja nije laka, privlačna ili čak finansijski povoljna za mnoge vlasnike kuća kao što je porodica Dragos.
Mnogi čija je vrednost domova porasla, sada se suočavaju sa ogromnim porezima na kapitalnu dobit.
Ovo je vrsta poreza na profit koji ostvarujete kada prodajete investiciju ili imovinu, poput kuće, čija je vrednost porasla.
Osim toga, manje kuće ili stanovi u kvartovima koje su zavoleli su retke. A sa tako visokim trenutnim cenama i stopama na hipoteke, često postoji zanemarljiva razlika u troškovima između njihovog sadašnjeg doma i manjeg.
Manji broj starijih vlasnika kuća, koji prodaju svoje domove, deo je razloga zbog kojeg je broj takvih kuća na niskom nivou, što dovodi do stalnog rasta cena na tržištima širom SAD-a.
Evo nekih od prepreka sa kojima se suočavaju mnogi stariji vlasnici kuća, piše CNN.
Porezi na kapitalnu dobit oduzimaju profit od prodaje
Federalni i možda državni porezi na kapitalnu dobit mogu da budu značajni za dugogodišnje vlasnike kuća koji su videli da im vrednost imovine raste tokom nekoliko decenija.
Većina vlasnika kuća ne mora da plaća kapitalnu dobit na svoj dom kada je prodaje. Zahvaljujući poreskom zakonodavstvu iz 90-ih, dobit do $250.000 za jednog podnosioca poreza ili $500.000 za zajedničku prijavu za par je izuzeta od poreza. To je prodaja primarnog prebivališta vlasnika kuće i potrebno je da ispunjavaju druge uslove kao što je život na imanju dve od poslednjih pet godina.
To znači da ako je par kupio kuću sa srednjom cenom 1987. za $100.000 i živeli su tamo, gde im je primarno prebivalište, i danas je prodaju za $550.000, dobitak od $450.000 od te investicije se ne oporezuje jer potpada pod isključenje kapitala od $500.000 porezi na dobit.
Međutim, ako su ti isti kupci kuća od $100.000 živeli 37 godina u oblasti koja je doživela ogroman rast vrednosti kuća – kao što je slučaj u mnogim delovima Kalifornije – i njihov dom se sada prodaje za $2 miliona, to je skoro $1,9 miliona profita, od kojih je samo $500.000 isključeno iz poreza.
Porez
Oporezivi dobitak od $1,4 miliona po srednjoj stopi od 15 odsto značio bi da se ti vlasnici kuća suočavaju sa porezom od više od $200.000.
„To je ozbiljan problem“, rekao je Piter Poulsen, penzionisani fizičar, koji je zajedno sa svojom suprugom prošle godine prodao svoj dom star 35 godina u Livermoru u Kaliforniji i preselio se u penzionersku zajednicu.
Platili su kapitalnu dobit i preselili se jer je njihov dom bio izolovan i želeli su da budu bliže pogodnostima, zdravstvenoj zaštiti i drugim ljudima kako stare. Ali oni su bili frustrirani trenutnim sistemom jer tvrde da je veliki deo povećanja vrednosti njihovog doma bio posledica inflacije.
„Izuzeci su zasnovani na vrednosti nekretnina od pre mnogo godina. Ništa od toga nije indeksirano na inflaciju. Isključenje od $250.000 po osobi? U državi kao što je Kalifornija koja baš i ne radi svoj posao“, rekao je Poulsen.
Predstavnik Kalifornije Džimi Paneta predstavio je „Zakon o više domova na tržištu“. Predlog zakona povećava isključenje poreza na dobit od prodaje primarnog doma i zahteva godišnje usklađivanje inflacije sa povećanim iznosom.
Nekoliko manjih domova u oblastima u kojima su dugo živeli
Mnoga naselja u kojima već dugo žive stariji vlasnici kuća su zonirana za jednoporodične kuće i imaju nekoliko manjih kuća ili višeporodičnih nekretnina kao što su stanovi ili zgrade za iznajmljivanje.
Ova vrsta stanovanja se često naziva „sredinom koja nedostaje“.
Iako je ovaj sektor nedovoljno izgrađen i, u mnogim oblastima, zabranjen, neke zajednice to polako menjaju dozvoljavajući izgradnju manjih stambenih zgrada i pomoćnih jedinica.
Dostupnost stambenih zgrada se neće desiti preko noći, ali neki bumeri mogu otkriti da imaju mogućnost da se isele iz svog većeg doma ako mogu da izgrade pomoćnu stambenu jedinicu na imanju odraslog deteta.
Uštede nakon prodaje velikog doma i kupovine manjeg su zanemarljive
Vlasnik kuće koji ima sav profit od kuće koja se prodaje za $500.000, na primer, može otkriti da stan u njihovoj istoj oblasti, gde mogu da ostare, iznosi $450.000. Nakon izračunavanja naknada za nekretnine, profit jedva da pokriva novu kupovinu, a kamoli da obezbeđuje dodatni prihod za penziju.
Mnogi vlasnici kuća se pitaju zašto bi trebalo da uzmu manje nekretnine ako to nije mnogo jeftinije, piše BIZLife.
IZVOR: ALO FOTO: PEXELS
