Društvene mreže i kompjuterske igre svakodnevica su današnje dece, a svedoci smo da je sve manje mališana koji slobodno vreme provode igrajući se na ulicama i parkovima kao što je to nekad bilo uobičajeno.
Zabava koju su praktikovale generacije današnjih roditelja, baka i deka, za većinu današnje dece je gotovo nepoznata, a mi vam donosimo pregled nekih od zaboravljenih igara.
Lastiš
Igra lastišem traži dosta skokova i preciznosti da se pogodi ograničeni prostor, a odlično razgibava i jača zglobove i okretnost. Za lastiš je potrebno najmanje troje igrača, mada se u nedostatku trećeg u nekim igrama može poslužiti i nekim parkovskim rekvizitom poput klupe, žardinjere, drveta ili bandere. Popularno skakanje je bila uz pesmu:
“Balerina, Rokoko, diže noge visoko, pošto dobro skače, vide joj se gaće, a njen muž baletan, diže noge na tavan”.
Kolariću, paniću
Ova igra spada u zaboravljene igre za decu i igra se kao kolo. Deca se drže za ruke u otvorenom kolu. Igrač na začelju (poslednji) i igrač do njega podignu ruke, a svi ostali se provlače između njih. Kolovođa koji je na suprotnoj strani kola vodi kolo prema „prolazu“. Sva deca igraju i pevaju i za kolovođom se provlače i idu ka mestu sa koga su krenuli. Kada svi prođu pretposlednje dete ostaje u nepravilnom položaju, tj. napravilo je „čvor“ oko sebe. Kolovođa zatim nastavlja da vodi kolo ka novom prolazu, sve dok se i ostala deca ne zapletu. Kada sva deca budu zaplerena, uz istu pesmu kreće i rasplitanje kola. Pesmica zvuči ovako:
“Kolariću, paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo”.
Školice
Parče krede i površina na kojoj se može pisati – beton ili asfalt – i svi uslovi za igru Školice su ispunjeni. Kako se školica crta, verovatno još pamtite – jedna kockica, pa zatim dve naporedne, pa opet jedna, i tako do kraja. Koliko ukupno polja ima, zavisi od vas i deteta. Kada se nacrta, treba upisati brojeve u svako polje redom, od 1 pa naviše. Zatim se treba opremiti kamenčićem za bacanje (može da posluži i vaše parče krede).
Ukoliko igra jedno dete, ono, stojeći na startu, baca kamenčić u polje broj 1, skače do njega, uzima kamenčić i vraća se na početak. Dete do obeleženog polja skače na jednoj nozi, a ukoliko spusti drugu nogu, pogodi polje koje nije na redu ili stane na nacrtani okvir, kreće ispočetka. Kada igra više dece zajedno, kod svake načinjene greške, igrač kamenčić predaje sledećem detetu, i tako u krug dok prvi ne završi sva polja redom, i tako postane pobednik. Iskusnija deca mogu igru da učine zanimljivijom tako što će predmet da bacaju unatraške, da skaču obema nogama, žmureći… Igrica je odlična za razvijanje osećaja za prostor, preciznost i jačanje zglobova i mišića nogu.
Puštanje zmajeva
Puštanje zmajeva takođe spada u dečije igre. Ovo je razonoda u kojoj će detetu biti potrebno dosta roditeljske pomoći, a i vama neće biti baš lako na početku. Važno je da ne pokušavate da puštate zmaja ukoliko ne duva dovoljno jak vetar, jer ćete se istrčati do iznemoglosti, a zmaja nećete uspeti da podignete. Zaobilazite drveće u širokom luku.
Papir, kamen, makaze
Igra je vrlo jednostavna. Izgovarajući “papir, kamen, makaze” i pri tom tresući šakama, treba smisliti koji ćeš od tri simbola staviti: papir (otvorena šaka), kamen (zatvorena šaka) i makaze (zatvorena šaka sa ispružena dva prsta).
Kad se odlučiš za simbol, ti ga pokažeš i ako je jači od simbola tvog protivnika ti pobeđuješ. Jačina varira od simbola: makaze su jače od papira jer makaze seku papir; kamen je jači od makaza jer kamen razbija makaze; a papir je jači od kamena jer papir upakuje i zarobi kamen.
Ovime se odlučuje ko će da prvi bira igrača u svoj tim, ko će da ide u prodavnicu i slično. A može da se igra i ovako: ko stavi slabiji simbol dobija čvrgu od ovog sa jačim simbolom.
Šuge
Na početku igre bira se „šuga“ ili „šugica“, a njen zadatak u igri je da juri ostale igrače dok nekog ne uspe da dodirne. Tada taj drugi igrač biva „zaražen“ šugom i od njega svi počnu da beže, uključujući i prethodnu „šugicu“. Igra se nastavlja sve dok se igrači ne umore, ili im ne dosadi.
Pošto je ova igra odlična za razvijanje orijentacije u prostoru, koordinaciju pokreta i zagrevanje svih mišića, danas se često koristi kao „zagrevanje“ na sportskim treninzima mališana.
Ledeni čika
Ovo je dečija igra slična šugi, s tom razlikom što jedan igrač sve vreme juri ostale. Kada nekog dotakne i kaže: „Zaleđen!“, taj mora da se ukopa u mestu, dok Ledeni čika nastavlja da juri dalje. Igrači koji su još nedodirnuti mogu dodirom da odlede one koji su zaleđeni, a da bi neko u igri pobedio, mora da zaledi sve učesnike.
Frizbi
Idealno je da se igra na mekoj podlozi, tj. na travi, kako bi dete moglo slobodno da se baca i valja za „odbeglim“ frizbijem, što će izazvati mnogo smeha i dobrog raspoloženja. Frizbi se prilikom bacanja drži tako da palac ruke bude na gornjem, a ostali prsti na donjem delu diska. Ruka je savijena u laktu, u nivou ramena, a frizbi blago nagnut na gore, kako tokom leta ne bi završio u travi.
Leti, leti…
U ovoj igri deca sede formirajući krug i kažiprstom udaraju u pod. U sredini kruga sedi dete koje takođe udara kažiprstom o pod i govori: – Leti, leti, leti… – i kada na kraju kaže ime neke ptice ili naprave koja leti, ostala deca moraju brzo podići ruke. A ukoliko uz reči leti, leti, leti… kaže nešto što ne leti, deca treba da i dalje uradaju kažiprstom o pod. Igrač koji je u krugu ima pravo da na sva moguće načine zbunjuje ostale igrače, recimo pokretima ruke itd. Igrač koji pogreši, izlazi iz kruga a samim tim i iz igre.
Par – nepar
Igre sa sličicama u kojima je cilj pogoditi poslednju cifru na njoj ili uz pomoć šake i udarca je preokrenuti na bok. Kao nagrada bi se dobijala upravo ta sličica. Nekada albumi sa samolepljivim sličicama nisu bili objavljivani svakog meseca, već samo u posebnim prilikama, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, pa je svaka sličica predstvaljala o pravo malo bogatstvo.
Masne fote
Za ove igre za decu je potrebna kutija ili kapa u koju se stavljaju brojevi svakog od igrača. Onaj ko drži brojeve, izvlači jedan po jedan i zadaje zadatke šta ta osoba treba da uradi. Ova igra je posebno praktikovana na đačkim ekskurzijama, a koristila bi se kako se od simpatije izmamio prvi poljubac.
Ide maca oko tebe
Deca „miševi“ sede u krug, dok „maca“ ide okolo i saginje se pored više njih kao da hoće da im stavi maramicu na leđa. Ukoliko „miš“ primeti ostavljenu maramicu, trči za macom kako bi pre od nje opet stigao na svoje mesto. Ako ne stigne postaje „maca“. Pesmica zvuči ovako:
“Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe, čuvaj mijo, rep, nemoj biti slep, ako budeš slep, otpašće ti rep”!
I okolo salata
Ova pesmica se peva dok deca stoje u krugu. Peva je dete koje je u krugu i ide okolo udarajući dlanovima poskakujuci sa noge na nogu. Pesmica zvuči ovako:
“I okolo salata, i okolo salata, i okolo salata i naveliki zbor. Ja dajem ruku tebi, Ti daješ ruku meni, i ja se tebi klanjam i tebi pripadam.”
Na kraju pesmice odabere se jedno dete i onda svi pevaju, dok se dvoje dece drže ispod ruke kod laktova vrteći se u krug. Kada se to dvoje dece vrti, sledi pesmica:
“Sad se vidi sad se zna, ko se kome dopada”. Oborili glave dole, sad se vidi da se vole”.
Neka bije, neka bije…
Ovu igru obično igra nekoliko mališana. Jedno dete je kao zapisničar, kod kojeg dolaze ostala deca i daju lažna imena (na primer princeza, Tarzan, vila, Sandokan…). Lopta se stavi na obeleženo mesto, svi stanu oko nje, a zapisničar proziva :”Neka bije, neka bije… Tarzan.”
Svi ostali beže dok Tarzan ne stavi ruku na loptu i kaže “stop”. Tada svi moraju da stanu u mesto i koga “Tarzan” pogodi sa loptom dobija minus. Dete koje prvo skupi tri minusa ide u malu penziju dok neko drugi ne uhvati loptu. On onda ulazi ponovo u igru. Sa šest minusa ide u veliku penziju i ne ulazi više u igru.
Između dve vatre
Deca se rasporede tako da sa jedne strane bude njih pet do šest, a isti broj igrača bude u drugoj ekipi. U sredini između dve grupe dece nalaze se deca koja pokušavaju da uhvate loptu ili da je izbegu. U slučaju da nekoga lopta pogodi, on ispada i tako sve dok svi ne ispadnu iz igre. Onda se menjaju. Međutim, svaki put kada neko uhvati loptu kojom je gađan ima pravo pozove nekog odnosno da uđe jedan igrač koji je ispao.
Ćorave bake
Izabere se jedan igrač i vežu mu se oči maramom tako da ništa ne vidi. Zatim ga ostali lagano zavrte oko sopstvene ose, da malo izgubi osećaj za orjientaciju u prostoru. Dok je vrtite pevate :
“Vodim baku na pazar, da je prodam za dinar, idi bako kuda znaš, meni više ne trebaš”.
Igrači treba da stanu oko nje, da je dozivaju imenom, gurkaju, a kada “baka” krene prema drugoj deci, oni treba da se sklanjaju od nje. Ako “baka” uhvati nekog, ona treba da pogodi koga je uhvatila, ne skidajući pri tom povez sa očiju. Ima pravo da ti opipa lice i telo rukama i rečima da “izvuče” koju reč iz tebe. Ako pogodi kog je uhvatila, ta osoba je nova ćorava baka!
Trule kobile
Jedna od najgrubljih igara koju su igralu uglavnom dečaci. Jedna ekipa skače na drugu čiji su članovi povezani u “lanac”, glavama zabijenim u druge glavom između butina. Članovi jedne grupe naskaču na drugu ekipu, koja ne sme da “poklekne”.
Žmurke
Ova igra se obično igra predveče. Jedno dete stoji uz drvo ili zid i broji do 20, a ostala deca se za to vreme kriju. Nakon odbrojavanja, kreće potraga za drugarima, uz prehdodnu opasku “Ko se nije skrio magarac bio”. Najrasprostranjenija igra nekada, jer su istovremeno mogli da se igraju i dečaci i devojčice. Žmuri onaj ko se ne zapljune na vreme ili ga onaj koji žmuri i nađe zaspljune.
IZVOR: VREMEPLOV.IN.RS I FOTO: PIXABAY
