Za milione ljudi širom sveta fudbal je mnogo više od igre. To je ritual, identitet, deo lične istorije.
Zato nije neobično što i oni koji fudbal prate od kuće, nakon važne utakmice osećaju iscrpljenost, nervozu ili euforiju kao da su i sami bili na terenu. Ono što je dugo bilo stvar ličnog utiska, naučnici su sada uspeli da potvrde i u laboratoriji.
Istraživači sa Univerziteta Oksford otkrili su da najstrastveniji navijači tokom utakmica doživljavaju snažan fiziološki odgovor na stres. Njihov organizam proizvodi velike količine kortizola, hormona poznatog kao deo mehanizma „bori se ili beži“, koji telo aktivira u situacijama opasnosti ili intenzivne emocionalne napetosti, prenosi Danas.rs.
Rezultati istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu „Stress and Health“, a pokazuju da emocionalna povezanost sa timom može imati veoma konkretne posledice po organizam.
Kada tim postane deo identiteta
Ključna razlika nije bila u tome koliko neko voli fudbal, već koliko se poistovećuje sa ekipom za koju navija.
„Navijači koji imaju osećaj da su jedno sa svojim timom pokazuju najjači fiziološki odgovor na stres tokom utakmice“, objasnila je dr Marta Njuson, istraživačica Centra za proučavanje društvene kohezije pri Univerzitetu Oksford.
Drugim rečima, što je osećaj pripadnosti jači, to je i reakcija organizma intenzivnija. Oni koji utakmice prate opuštenije takođe osećaju napetost, ali u znatno manjoj meri.
Svetsko prvenstvo kao laboratorija emocija
Istraživanje je sprovedeno tokom Svetskog prvenstva 2014. godine u Brazilu, zemlji u kojoj je fudbal gotovo deo nacionalnog karaktera.
Naučnici su uzimali uzorke pljuvačke navijača pre, tokom i nakon utakmica kako bi pratili nivo kortizola. Posebnu pažnju posvetili su meču koji je ostao upamćen kao jedna od najvećih trauma brazilskog sporta – polufinalu u kojem je Brazil izgubio od Nemačke rezultatom 1:7.
Rezultati su bili jasni. Kod navijača koji su bili najviše vezani za reprezentaciju nivo kortizola naglo je rastao tokom utakmica, a posebno tokom poraza.
„Kortizol je doslovno eksplodirao tokom prenosa uživo kod navijača koji su se najviše poistovećivali sa timom“, navodi dr Njuson.
Žene podjednako emotivno uključene kao muškarci
Jedan od zanimljivijih zaključaka istraživanja odnosio se na polne razlike.
Suprotno uvreženom mišljenju da muškarci imaju snažniju emocionalnu vezu sa fudbalom, istraživači nisu pronašli značajne razlike u nivou stresa između muškaraca i žena.
Žene su u ovom istraživanju pokazale čak nešto jaču povezanost sa nacionalnim timom od muškaraca.
To ukazuje na to da intenzitet navijačkih emocija nema mnogo veze sa polom, već sa osećajem pripadnosti grupi.
Zašto nam srce lupa dok gledamo penal
Kortizol sam po sebi nije loš. Naprotiv, on je neophodan za funkcionisanje organizma i pomaže nam da reagujemo u stresnim situacijama.
Problem nastaje kada je nivo stresa izuzetno visok ili traje dugo.
Preterano lučenje kortizola povezano je sa oslabljenim imunitetom, češćim infekcijama, povećanjem telesne težine, povišenim krvnim pritiskom i većim rizikom od srčanih oboljenja.
Ranija istraživanja već su pokazala da tokom važnih utakmica raste broj srčanih udara među navijačima. Oksfordski tim smatra da bi njihovi rezultati mogli pomoći da se preciznije prepoznaju ljudi koji su najugroženiji.
„Možda ćemo ubuduće moći bolje da identifikujemo navijače koji imaju povećan rizik od srčanih problema tokom velikih utakmica“, kaže dr Njuson.
Istraživanje pruža i zanimljivo objašnjenje ponašanja koje se često viđa na stadionima.
Navijačko pevanje, skandiranje, zajednički rituali, pa čak i agresivne reakcije nakon poraza, mogli bi delom da budu povezani sa snažnim hormonskim promenama koje se događaju tokom meča.
„Sada mnogo jasnije razumemo odakle dolaze te intenzivne reakcije“, navodi dr Njuson.
Prema njenim rečima, strategije koje bi pomagale da se stres smanji nakon posebno napetih utakmica mogle bi čak da doprinesu smanjenju navijačkog nasilja i huliganizma.
Fudbal kao iskustvo koje telo doživljava stvarno
Možda je najzanimljiviji zaključak istraživanja činjenica da organizam ne pravi veliku razliku između događaja koji se zaista dešavaju nama i onih koje emocionalno doživljavamo kao svoje.
Kada omiljeni tim napada u poslednjem minutu, kada sudija pokaže na belu tačku ili kada lopta pogodi prečku, telo reaguje kao da je i samo deo tog događaja.
Zato se mnogi navijači posle utakmice osećaju iscrpljeno iako nisu pretrčali ni metar. Dok oni sede na kauču ili tribini, njihov organizam vodi sasvim pravu utakmicu.
IZVOR: N1 I FOTO: CHAT GPT
