Doktorka Dina Radenković našla se na Forbsovoj listi talentovanih mladih ljudi „30 ispod 30“ i jedna je od najmlađih doktora nauke o dugovečnosti (geronauka) sa više akademskih radova. Glavni je direktor za nauku (CSO) u Hookeu, programu zdravstvenog menadžmenta i istraživačkom centru za dugovečnost, izgrađenom oko novih principa geronauke.
Rođena je na jugu Srbije u turbulentnim ratnim vremenima na Balkanu. Rano je razvila interesovanje za matematiku i prirodne nauke i dobila brojne nagrade na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima iz matematike.
Nakon rata, Dina se preselila u London i upisala Medicinsku školu UCL, gde je stekla dvostruku diplomu medicine i fiziologije. Bila je dobar student i dobila je više nagrada, uključujući prvo mesto u pretkliničkoj medicini i godišnju nagradu fiziološkog društva za najbolji ukupni učinak iz fiziologije. Osnovala je Be The Change UCL, najveću multidisciplinarnu inicijativu za poboljšanje kvaliteta koju vode studenti, i osvojila je nacionalno prvenstvo NHS za poboljšanje kvaliteta 2016.
A nedavno je odlučila da se fokusira na dugovečnost s punim radnim vremenom kao OCD u Hooke-u. Sa 14 godina pohađala je časove ljudske biologije i zaljubila se u ljudsku fiziologiju. I tu je imala veliku sreću. Otac ju je, kao profesor histologije i embriologije, ohrabrio da radi u laboratoriji, sakuplja korionske resice i proučava rast embrionalnih tkiva pod mikroskopom.
Koja istraživanja o dugovečnosti vas najviše intrigiraju?
POVEZANE VESTI
Iskreno mislim da smo u jednom od najuzbudljivijih perioda na svetu i nadam se da će nam tragedija pandemije Covid-19 pomoći da shvatimo važnost nauka o životu i da dodatno ubrzamo priliv talenata, resursa i kapitala. Zdravlje treba posmatrati kao neophodnu osnovu za prosperitetno društvo.
1. Satovi dubokog starenja – već smo razgovarali o njima i zaista imamo čast da sarađujemo sa kompanijom Deep Longevity, između ostalih, na njihovoj kliničkoj validaciji. Uzbuđena sam zbog novih satova za starenje zasnovanih na metabolomskim i proteomskim potpisima. Čini se da epigenetika do sada pokazuje poboljšanja, na primer 6 meseci nakon prestanka pušenja, ali je manja verovatnoća da će pokazati promenu nakon uvođenja umerenog dnevnog vežbanja tokom 4-6 meseci, stoga možda neće biti dovoljno dinamična i osetljiva da bi zaista pratila personalizovani način života. Još ne vidim više datuma o mikrobiomici, a transkriptomika i dužina telomera su se do sada pokazale kao nezgodne.
2. Napredak u veštačkoj inteligenciji, posebno udruženo učenje i podeljeno učenje koji bi mogli imati posebnu primenu u medicini dugovečnosti gde se borimo s potrebom dugoročnih perioda praćenja i brojnih izolovanih malih skupova podataka sa strogim pitanjem poverljivosti deljenja, tako da mislim da će bioinformatika biti ključ.
3. Nova generacija nosivih uređaja koja će nam zaista omogućiti da imamo laboratoriju u kući i prestanemo da nagađamo šta nam je potrebno, već ćemo svoj svakodnevni rad, vežbanje, suplemente, hranu, san i društveni život prilagoditi na osnovu naših dnevnih markera. Mnogi od njih već postoje i ja sam srećna što imam zadovoljstvo da sarađujem sa mnogim od ovih kompanija, primeri su: dnevne trakice za urin koje mere vaš stres i nivoe vitamina, kao što je Vessel, tako da možete da vidite koliko magnezijuma treba da unosite svaki dan budući da ima vrlo širok raspon preporučenih doza, kontinuirano praćenje glukoze kako bi vam se pokazale vaše jedinstvene reakcije šećera u krvi na različite namirnice i kako na njih utiče doba dana kada ih konzumirate i vaš nivo kortizola, spavanje i oporavak s Oura prstenom, intenzitet vežbanja i varijabilnost otkucaja srca uz Whoop.
4. Učiniti da se lek oseća dobro. Bolje razumevanje patofiziologije bolesti znači da je možemo otkriti i rano intervenisati. To takođe znači da lečimo ljude u mlađoj dobi i tražimo od njih da učine nešto u vezi sa bolešću dok su još uvek verovatno potpuno asimptomatične. To nije lako, stoga moramo da učinimo da se lakša verzija preventivne medicine oseća bolje. Ljudi bi trebali da imaju svoje zdravstvene liste kako bi se smanjio broj bolničkih lista u kasnijem životu. Dobre zdrave navike i ne nužno komade nove brendirane odeće treba smatrati ‘poželjnim’ i ‘u modi’.
Mislim da ćemo radom na dugovečnosti ljudi i povećanjem vremena provedenog u dobrom zdravlju osetiti da imamo više vremena. Posedovanje više vremena omogućiće nam da učinimo više dobra umesto da donosimo ishitrene odluke za kratkoročne dobitke. To je koncept odgođenog zadovoljstva i ograničenja u potrazi za nečim većim i boljim. To bi moglo da znači napredak nauke i inženjerstva i dobrobiti za društvo. Za većinu napretka biomedicinske nauke potrebno je vreme!
Koje rutine dugovečnosti praktikujete?
Trudim se da praktikujem ono što propovedam, ali moram priznati da nije lako voditi zdrav način života kada se trudiš naporno da radiš i brineš se za druge i svakako imam svoje slabosti i unutrašnje bitke.
Medicinski, svake godine radim magnetnu rezonancu celog tela i redovne kolposkopije i testove brisa. Imam preglede i analize krvi svaka 4 meseca. CGM nosim dva puta godišnje. Nosim Oura prsten koji mi pomaže da pratim svoj san i MyZone pojas za analizu vežbanja i uživam u nadmetanju sa kolegama u našem nedeljnom napretku vežbanja.
Uvek pokušavam da odspavam 7-8h i ne mogu da razmišljam bistro nakon dve neprospavane noći. Pokušavam da vodim dijetu koja oponaša post tokom dugih letova i promena vremenskih zona. Jedem vremenski ograničeno od 8-10h dnevno i trudim se da imam barem jedan dan u nedelji kada postignem post od najmanje 18h. Još uvek se borim sa postovima dužim od 24 sata ako treba da ustanem iz kreveta.
Uživam u boksu dva puta nedeljno, trčim 10km jednom ili dva puta nedeljno, a ostalo je teretana i ples i svakodnevne male šetnje. Moja ishrana je uglavnom peskatarijanska i retko jedem meso.
Nikada nisam pušila i ne pijem alkohol. Volim slatko i pokušavam da upravljam nivoima stresa i dizajniram svoje makrookruženje na takav način da će mi biti dovoljno malo 85% tamne čokolade ili meda sa malo jogurta i bobičastog voća ili ovsenenih pahuljica i cimeta.
Ako vidim da ću poludeti, pokušavam da razgovaram sama sa sobom, otkrivam šta pokreće moje ponašanje i to rešavam. Često to nije odmah rešivo, ali barem ponekad pomaže priznanje, zaustavljanje i razmišljanje i reći sebi da sam bolja od toga.
Ceo intervju možete pročitati ovde.
IZVOR: NOVA FOTO: NOVA
