Poraz Kremlja u Ukrajini sve je izgledniji, smatraju američki istoričari i navode da bi Zapad morao da se dobro pripremi za budući scenario – raspad Rusije.
Ono što je zapanjujuće nakon gotovo godinu dana rata jeste gotovo potpuni izostanak bilo kakve rasprave među političarima, analitičarima i novinarima o posledicama poraza za Rusiju, piše američki istoričar i univerzitetski profesor političkih nauka Aleksander Motli za “Forin polisi”.
Prema njegovom mišljenju, kombinacija neuspelog rata u inostranstvu i krhkog i opterećenog sistema kod kuće svakim danom povećava verovatnost neke vrste implozije. Bez obzira na to hoće li to biti dobro ili loše za Zapad, to je ishod za koji bi se političari trebalo da pripreme.
On navodi da postoji nekoliko scenarija o tome šta bi se moglo dogoditi u Rusiji nakon poraza u Ukrajini, a najverovatniji je odlazak ruskog predsednika Vladimira Putina s dužnosti, praćen žestokom borbom za vlast između ekstremno desničarskih nacionalista koji žele da nastave ratne napore i unište postojeću političku hijerarhiju, autoritarnih konzervativaca koji su deo Sistema i sve snažnijeg poludemokratskog pokreta posvećenog okončanju rata i reformi Rusije.
Pouzdano se može predvideti, nastavlja američki profesor, to da će borba za vlast oslabiti režim i odvratiti Rusiju od preostalih ratnih napora.
S druge strane, oslabljeni režim u kombinaciji s ekonomijom koje ne funkcioniše, nagnaće nezadovoljne Ruse da izađu na ulice, možda čak i sa oružjem, ali i podstaći neke od neruskih političkih jedinica koje čine Rusku Federaciju da zatraže veću samoupravu.
Glavni su kandidati Tatarstan, Baškirija, Čečenija, Dagestan i Saha. Ako Rusija preživi ovo previranje, verovatno će postati vazal Kine. Ako se to ne dogodi, karta Evroazije mogla bi izgledati sasvim drugačije, piše Motli.
Scenario koji pak zaslužuje mnogo više pažnje je raspad centralizovane kontrole i federacije, jer, kako kaže, postoji bogata istorija kolapsa država nakon ratova, revolucija, raspada sistema, ekonomskih kriza i drugih epohalnih događaja.
Ako današnja Rusija krene stopama tih zemalja u kolaps, to neće imati mnogo veze s voljom ruske elite ili zapadnom politikom. Na delu su veće strukturalne sile. Putinova Rusija pati od mnoštva napetosti koje se međusobno pojačavaju i koje su proizvele državu mnogo krhkiju nego što bi njegovo hvalisanje sugerisalo.
To uključuje vojni, moralni i ekonomski poraz u ukrajinskom ratu – ali i krhkost i nedeletvornost Putinovog hipercentralizovanog političkog sistema, slom njegovog mačo kulta dok se suočava s porazom, bolešću i vidljivom starošću, loše upravljanje ruskom naftnom privredom, korupcija koja prodire u sve nivoe društva kao i velike etničke i regionalne podele u poslednjem zastarelom carstvu na svetu.
Iako danas malo ko želi raspad Rusije, nije previše teško zamisliti taj scenario, piše dalje Motli.
U današnjim usloovima, kako dalje navodi, mogao bi biti potreban samo jedan okidač da se sistem gurne prema kolapsu. Neuspešan rat s Ukrajinom, koji je razotkrio slabost Putina i njegove države, mogao bi biti ta iskra koja će srušiti istrošene ruske institucije.
Naravno, iskre su nepredvidive, a Rusija bi mogla prebroditi trenutnu krizu i preživeti u sadašnjem obliku, bilo pod Putinom ili njegovim naslednikom. Ali čak i ako preživi, biće jako oslabljena kao država, a sve će strukturne napetosti postojati i dalje.
Ali ako se iskra ipak pojavi, verovatni ruski kolaps bio bi destabilizujući i nasilan i može uključivati i građanski rat, bar tako misli istoričarka Marlen Laruel, direktorka Instituta za evropske, ruske i evroazijske studije Univerziteta “Džordž Vašington”.
„Kolaps bi proizveo nekoliko građanskih ratova jer bi se nove države borile međusobno oko granica i ekonomske imovine. Istovremeno bi moskovske elite reagovale nasiljem na svaki secesionizam“, rekla je ona za “Forin polisi”.
Ni zapadna politika, ni sam Putin ne mogu učiniti mnogo da to zaustave. To je zato što je Rusija već opterećena duboko ukorenjenim institucionalnim krizama, koje je uveliko pogoršao čovek koji je Rusiju učinio krhkom i nestabilnom i generisao verovatnu iskru koja će proizvesti njenu propast – Putin, piše “Forin polisi”.
U tekstu se dodaje i da to ne znači da bi Zapad trebalo mirno da sedi dok Rusija propada. Imperativ je pripremiti se za mogući raspad.
IZVOR: INDEX.HR, B92: FOTO: EPA-EFE
