Voditelj „Zvezda Granda“ Voja Nedeljković otvorio je dušu o direktoru „Granda“, Saši Popoviću, koji je 1. marta u 71. godini izgubio životnu bitku.
Njegov prijatelj i saradnik otkrio je nepoznate detalje iz Sašine karijere i privatnog života i tom prilikom istakao kakav je čovek bio i koliko je pomogao drugima.
– Poznavao sam ga 30 godina, a poslednjih 12 smo radili zajedno. Bio je veliki dečak koji se radovao životu i bio sklon smicalicama, onim klinačkim, uslovno rečeno. Voleo je da se šali. Mnogi ljudi ga vezuju za estradu i onda to tumače kao dobro ili loše, a neki mu pripisuju da je tvorac turbo-folka. Međutim, on je jednostavno voleo muziku, igru i zabavu. Mislim da je bio jedan od pet ljudi s mozgom koji radi kao procesor – kao da upravlja svemirskim letovima. Ono što mi se kod njega posebno dopadalo jeste to što je uvek znao da prizna grešku – počeo je Voja.
Saša je bio veliki ljubitelj fudbala, ali se na kraju odlučio da njegov životni poziv bude muzika i javna scena.
– Da nije završio s harmonikom, sigurno bi se bavio fudbalom. Bio je sportski tip i uvek je imao taj takmičarski duh. Takmičio se sa svakim i to nije skrivao. Čak mi je govorio da želi da bude bolji voditelj odmene, ako treba – prisetio se Voja kroz osmeh.
Popović je do poslednjeg dana vredno radio emisiji „Zvezd Granda“, ali kako kaže, zadnjih nedelja je bio na izmaku strane.“Vodio je borbu do kraja. Do poslednjeg trenutka je pratio rejtinge emisija i redovno nam ih slao u grupu. Sve do pre nekoliko nedelja imao je snage i volje. Produkcija Granda mu je organizovala poslednje snimanje u njegovom stanu, gde je imao dva monitora, ton iz studija i prenos nastupa mladih talenata. Iako ga ljudi nisu videli, on je do samog kraja učestvovao u svemu tome. Poslednjih nekoliko nedelja nije više imao snage, ali je i dalje slao poruke sa sugestijama šta da uradimo. Bavio se svojim čedom – Zvezdama Granda – do poslednjeg daha,“ rekao je Voja i dodao da je Popović na finalu muzičkog takmičenja znao svoju dijagnozu.
– Na finalu Zvezda Granda znao je šta mu se dešava, ali mi to nismo znali. Postojale su sumnje jer mu povreda noge nikako nije zarastala. Kada je saznao dijagnozu, poneo je to s neverovatnim dostojanstvom. Molio nas je da ne pravimo famu i želeo je da to ostane unutar njegove porodice. Bio je čovek koji je zaista pomagao, ali nikada nije voleo da se time hvali. Pomagao je i tokom poplava u Obrenovcu, ali i u brojnim pojedinačnim slučajevima bolesti – uvek ispod radara. Time me je još više kupio – ispričao je Voja.
IZVOR: ALO I FOTO: PRINTSCREEN
