Mladići u Americi mogli bi od decembra da budu automatski upisani za vojnu obavezu, što bi bio kraj višedecenijske prakse samostalnog prijavljivanja.
Po novom pravilu, koje je predložila vladina agencija, mladići bi bili registrovani automatski umesto da se od njih traži da to sami učine u roku od 30 dana od kada napune 18 godina.
Zastupnici ovog plana navode da će automatska registracija uštedeti vladi milione dolara koji se svake godine troše da bi se podsetili mladići koji mogu da služe vojsku na njihovu zakonsku obavezu.
Ovo pravilo i dalje se analizira i mora biti odobreno pre primene.
Međutim, planovi su podstakli strahove od obaveznog regrutovanja u slučaju krize.
Mladići su poslednji put regrutovani u vojsku u Americi 1973, godinama posle masovnih demonstracija protiv vojnog angažovanja tokom rata u Vijetnamu.
Vladina agencija – Sistem za selektivnu evidenciju (SSS), predala je predlog Kancelariji za informacije i regulatorne poslove 30. marta, piše na sajtu kancelarije.
Ovaj predlog podrazumeva da se „odgovornost za registraciju prenosi sa pojedinca na SSS“ kroz integraciju sa drugim saveznim izvorima podataka, što će ceo proces učiniti jednostavnijim.
Većina muškaraca od 18 do 25 godina ima obavezu da se registruje.
Ako se ne registruju, to je krivično delo zbog koga u teoriji mogu da odsluže petogodišnju kaznu u saveznom zatvoru.
Iako u praksi niko ne završi u zatvoru, osobi koja se ne registruje može biti uskraćena savezna studentska pomoć ili mogu biti odbijeni za posao u državnoj upravi.
Mladićima koji se ne registruju, a nisu državljani, može biti uskraćena mogućnost da ga dobiju.
Većina američkih saveznih država i teritorija automatski registruje mladiće za vojsku kada im se izda vozačka dozvola.
Uprkos ovim pravilima, tokom 2024. procenat mladića koji su se registrovali za vojsku pao je na 84 odsto, pokazuju vladini podaci.
Kongres je odobrio novo pravilo o automatskoj registraciji u decembru u sklopu Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane, koji odobrava finansiranje američke vojske i njenih operacija u svetu.
Krisi Hulahan, predstavnica demokrata iz Pensilvanije, koja je podržala promene, rekla je tada da će ovo omogućiti vladi da „preusmeri resurse“.
„Praktično, to znači da će novac biti usmeren ka spremnosti i mobilizaciji“, rekla je Hulahan, preneo je Military Times.
„Umesto da bude usmeren na edukativne i reklamne kampanje usmerene na registraciju.“
Ova promena stvorila je, međutim, strah među nekim Amerikancima da se SAD okreće ka regrutaciji u slučaju eskalacije rata sa Iranom ili neke nove krize u budućnosti.
Odgovarajući na pitanje o regrutaciji i mogućnosti da američki vojnici uđu u Iran, Kerolajn Levit, portparolka Bele kuće, rekla da „to nije deo trenutnog plana“.
„Ali predsednik mudro drži otvorene mogućnosti pred sobom“, kazala je u intervjuu za Foks njuz početkom marta.
„Ne postoji veći prioritet ili odgovornost pred ovim predsednikom, nego što je, naravno, zaštita američkog naroda i naših trupa.“
Američka vlada posegla je za regrutacijom tokom rata šest puta do sada, poslednji put u vreme rata u Vijetnamu.
Oko 1,8 miliona Amerikana regrutovano je tokom rata, da bi 1973. služenje vojske u potpunosti postalo dobrovoljno.
Tadašnji predsednik Džimi Karter ponovo je uveo selektivnu evidenciju 1980.
IZVOR: DANAS I FOTO: FREEPIK
