Istraživanje koje su sproveli naučnici u Irskoj ukazuje na to da je manje verovatno da će bebe početi da govore ili mašu sa 12 meseci ako su rođene tokom pandemije, ali je veća verovatnoća da će ranije početi da puze.
Bebe rođene tokom prvog „zatvaranja“ u pandemiji koronavirusa imale su manje razvojnih prekretnica u dobi od jedne godine, u poređenju sa onim bebama koje su rođene pre pandemije, iako su možda brže puzale, pokazuju podaci nove studije.
Oko 600.000 beba rođeno je u Britaniji, a još 60.000 u Irskoj, tokom 2020. godine, kada su ograničenja zbog kovida 19 i nošenje maski zaustavili mnoge društvene aktivnosti, uključujući muzičke događaje koji uključuju pesmice za mališane, porodične izlete i direktan kontakt sa bakama i dekama. Od početka pandemije i uvođenja fizičke distance, roditelji i psiholozi razmišljaju o uticaju koji je takva situacija ostavila na društveni razvoj beba.
„Konkretno, zaključavanje u Irskoj je bilo veoma strogo“, rekla je dr Suzan Bern, pedijatrijski neurolog iz Irske.
„Tokom prvih šest meseci, porodice koje su proučavali u proseku su bile u kontaktu sa samo četiri osobe van porodične zajednice, a do 12 meseci, svaka četvrta beba nije upoznala drugo dete svojih godina“, dodala je dr Bern.
POVEZANE VESTI
Da bi istražili kako je to uticalo na njihov razvoj, Birnova i njene kolege su zamolile roditelje 309 „pandemijskih“ beba da procene njihovu sposobnost puzanja, kako i da li mogu da pokupe male predmete palcem i kažiprstom, da li izražavaju bar jednu određenu i smislenu reč; i sedam drugih razvojnih karakteristika, kada navrše 12 meseci života. Sve bebe su rođene između marta i maja 2020. godine.
Studija objavljena u časopisu Archive of Disease in Chilhood sugeriše da je blokada zbog pandemije imala mali, ali merljiv efekat na govor i komunikacione veštine beba. U poređenju sa bebama koje su rođene pre pandemije, manja je verovatnoća da će moći da izgovore jednu reč (89 odsto u odnosu na 77 procenata), da pokažu na ljude ili predmete (93 odsto prema 84), ili da umeju da mahnu na reči: „pa-pa“ (94,5 procenata prema 88 odsto).
Međutim, više njih je bilo u stanju da puzi (91 odsto prema 97,5 procenata), verovatno zato što su se više kretali po kući nego što su imali prilike da se voze u korpama i sedištima u kolima.
Dr Bern je istakla: „Mnoge od ovih beba bile su skoro konstantno kod kuće i nisu imale prilike da nekog isprate i kažu čuveno ‘pa-pa’. Bebe rođene u pandemiji takođe imaju tendenciju da pokažu kada vide nove stvari koje žele, ali to se uglavnom odnosi na predmete iz okruženja, a manje na one iz spoljnog sveta.“
Naglasila je ipak da su utvrđene razlike male i da roditelji mogu mnogo toga da urade kako bi pomogli mališanima da sve nadoknade.
„Bebe su po prirodi radoznale, i vrlo je verovatno da će se sa ponovnim pojavljivanjem u društvu i izlascima, širenjem kruga ljudi koje sreću, jačati i njihove veštine društvene komunikacije“, rekla je Bernova i naglasila da bi napredak u tom smislu trebalo pažljivo ispratiti.
IZVOR: THE GUARDIAN, RTS: FOTO: PIXABAY
