Sa ratom u Ukrajini svet je mislio da je na rubu trećeg svetskog rata. Bez naznaka o miru završava se i 2023. godina, uz tektonski rat Izraela i Hamasa na Bliskom istoku. Osim ratova, svet su pogađale i prirodne katastrofe – zemljotresi u Turskoj i Maroku, poplava u Libiji, suše i oluje. NATO je dobio novu članicu – Finsku, a zona evra proširila se na Hrvatsku. U svetu politike dalje jačaju populisti i desničarske stranke, u afričkim zemljama vlast smenjuju pučisti. Indija je i zvanično postala najmnogoljudnija zemlja na svetu.
Napad Hamasa i odmazda Izraela
Bliski istok je izgledao obećavajuće krajem septembra 2023. godine. Veze između Izraela i arapskih zemalja bile su u usponu, a nagađalo se da bi Saudijska Arabija mogla da uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom. Ti trendovi su naveli i savetnika za nacionalnu bezbednost SAD Džejka Salivana da izjavi: „Bliski istok je danas tiši nego što je bio u poslednje dve decenije“.
Sve se promenilo 7. oktobra, kada je Hamas napao Izrael. Ubijeno je oko 1.200 Izraelaca, što je najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela. Za taoce je uzeto oko 240 ljudi.
Hamasovi napadi na Izrael 7. oktobra pokrenuli su izraelsku odmazdu čije su žrtve pre svega civili. U potrazi za pripadnicima Hamasa, Gaza je gotovo sravnjena sa zemljom.
Izrael je pokrenuo vazdušne napade na Gazu, a zatim izvršio invaziju tokom koje je ubijeno više od 20.000 ljudi, među kojima je najviše žena i dece. Višednevno primirje krajem novembra obezbedila je oslobađanje oko sto talaca. Borbe su ubrzo nastavljene, ali i protesti širom sveta sa zahtevom da se izraelska ofanziva okonča. Izrael uporno odbacuje optužbe, tvrdeći da Hamas koristi palestinske civile kao živi štit.
Strahovi da bi sukob iz Gaze mogao da dovede do šireg bliskoistočnog rata nisu nestali, a kako će se sukob završiti i šta će uslediti posle njega ostaje da se vidi.
Napadi Huta iz Jemena jeftinim dronovima na trgovačke brodove koji idu Crvenim morem doveli su do toga da su mnoge velike brodske kompanije preusmerile svoje kontejnerske brodove oko Roga Afrike, dok SAD raketama vrednim milione dolara pokušavaju da zaštite brodove u moreuzu Bab el Mandeb.
Rat Izraela i Hamasa i napadi pobunjenika u Crvenom moru ostaju dve najveće nepoznanice oko globalnih tenzija, i uticaja na lance snabdevanja i u 2024. godini.
Ako je napad Hamasa na Izrael najgori teroristički čin u 2023. godini, širom sveta bilo ih je manje nego inače.
Bombaških napadi koji su odneli na stotine života u Pakistanu, Avganistanu, Filipinima i na afričkom kontinentu ostali su ispod radara svetske javnosti.
U danu kada je emplodirala titanijumska podmornica prevozeći svetske milijardere do olupina „Titanika“, dogodila najgora nesreća na moru. O sudbini petoro ljudi nagađalo se danima, a stotine potopljenih migranata blizu Peloponeza u Grčkoj za medije su bili gotovo nevidljivi.
Ukrajina ratuje, Nagorno-Karabah zatvoreno poglavlje
Ukrajina je u junu, na krilima vojne i finansijske pomoći Zapada pokrenula kontraofanzivu, sa nadom da će vratiti deo teritorije na istoku zemlje, a možda i Krim. Uprkos tvrdnji Kijeva da su ruskim snagama naneti ozbiljni gubici, Ukrajina jedva da je pomerila liniju fronta.
Rat iscrpljivanja čini se da više ide u prilog Rusiji, posebno u situaciji kada je pažnja ukrajinskih saveznika skrenuta ka Izraelu, a dodatna pomoć Ukrajini i dalje je pod znakom pitanja.
Kijev ne ulazi s previše optimizma u treću godinu rata, jer se muči sa popunjavanjem trupa novim regrutima, odnosi između vojnog vrha i Zelenskog nisu sjajni, a izbori u EU i SAD ne idu im na ruku.
Jedino pitanje na geopolitičkoj mapi koje je ove godine zatvoreno je Nagorno-Karabah. Posle više od tri decenije rešeno je tako što je gotovo celokupno jermensko stanovništvo napustilo taj region, a Azerbejdžan preuzeo kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama.
Azerbejdžanske snage porazile su vojno Jermeniju još 2020. godine, kada su stekle kontrolu nad većim delom Nagorno-Karabaha, da bi tri godine posle završile posao. Usledio je egzodus Jermena u kome su za svega nedelju dana napustili Nagorno-Karabah.
Slabljenje demokratije, jačanje populista i desničara
Nastavljen je trend pada sloboda i demokratija po svetu, pa je i ove godine u više afričkih zemalja izveden državni udar.
Vojska u Nigeru svrgnula je demokratski izabranog predsednika, a vlast u zemlji preuzela je i vojska u Gabonu. U Sudanu je izbio građanski rat, bilans poginulih u sukobima dostigao je 10.000 dok je 5,6 miliona ljudi raseljeno.
Trend jačanja desničarskih stranaka nastavljen je širom sveta. U Argentini je na predsedničkim izborima pobedio kandidat krajnje desnice Havijar Milej, poznat i pod nadimkom „Ludak“.
I u Evropi glasače sve više pridobija antimigrantska, antimuslimanska i homofobna retorika. Ekstremni desničari najveća su stranka u vladajućoj švedskoj koaliciji, partija holandskog populiste poznatog i kao „evropski Tramp“ Gerta Vildersa pobedila je na izborima, a desničarske stranke beleže dobre rezultate i u Slovačkoj i Nemačkoj.
Ankete u SAD uoči izborne godine davale su blagu prednost Donaldu Trump-u i pored sudskih procesa, zabrane kandidovanja u Koloradu i Mejnu. Ekonomska slika SAD u kombinaciji sa „neefikasnom politikom na Bliskom istoku“, previranja oko nastavka pomoći Ukrajini, Bajdenu nije donela mnogo popularnosti u godini za nama.
Špijunski balon, širenje Briksa i poseta Si Đinpinga SAD
Kineski špijunski balon stigao je do obala SAD gde je oboren iznad Južne Karoline, a SAD su Pekingu, zbog politike prema Tajvanu i Filipinima, uvele nove sankcije. To nije smanjilo gužvu u tajvanskom moreuzu i filipinskim vodama, ali je susret Si Đipinga i Džo Bajdena prvi put od 2017. godine malo odledio odnose.
Na Samitu u Južnoj Africi članice Briksa dogovorile su se o proširenju – u članstvo su pozvane Argentina, Egipat, Iran, Etiopija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.
NATO je u 2023. godini postao bogatiji za još jednu, 31. članicu, Finsku, koja je zbog rata u Ukrajini odustala od tradicionalne neutralnosti. Za NATO je aplicirala i Švedska, ali je blokira Turska.
Od prirodnih katastrofa koje su pogodile svet, najubitačniji je bio zemljotres koji je pogodio jugoistok Turske i delove Sirije kada je poginulo najmanje 56.000 ljudi, od kojih oko 6.000 u Siriji.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
