Pošto je Donald Trump objavio da će učestvovati u trci za predsednika 2024, neke nevladine organizacije pokušavaju da zaustave njegovu kandidaturu zbog učešća u neredima u Kongresu 6. januara 2021.
Naime, 14. amandman američkog Ustava kaže da „pojedinac ne može da bude izabran na federalnu ili državnu funkciju ako se zavetovao da će poštovati Ustav, a onda učestvovao u pobuni ili pomagao neprijateljima SAD“.
Poznat kao „diskvalifikaciona klauzula“, ovaj član 14. amandmana je usvojen posle Građanskog rata, kako bi se sprečilo da članovi Konfederacije dođu na vlast. Pošto je Kongres 1872. usvojio Akt o amnestiji, kojom se ukidaju diskvalifikacije bivših pripadnika Konferedacije, na taj član se niko nije pozivao.
Ali, posle nereda na Kapitolu 6. januara, koji su napravile Trump-ove pristalice, neke organizacije i pravnici smatraju da je ponovo dobio na značaju.
Donald Sherman iz organizacije Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu (CREW), kaže da, iako autori 14. amandmana verovatno nisu mogli da predvide kako će da izgleda naredna pobuna, ipak daju određene mogućnosti da se diskvalifikuju zvaničnici koji u njoj učestvuju.
On je najavio da će njegova organizacija preduzeti odgovarajuće pravne korake kako bi Trump bio diskvalifikovan.
I druge organizacije, poput Slobode govora za narod i Moja porodica glasa, pokrenule su vebsajt na kojem apeluju na zvaničnike saveznih država da zabrane Trump-ovu kandidaturu.
Trump je negirao da je na bilo koji način povezan sa neredima 6. januara, a konzervativno orijentisani pravnici smatraju da je ovakav pokušaj diskvalifikacije na dugom štapu.
Jonathan Turley, profesor prava na Univerzitetu Džordž Vašington, podsćea da su sudovi već odbacili neke pokušaje da se Trump diskvalifikuje, te da bi verovatno tako odlučio i Vrhovni sud.
U suštini, mogućnost Trump-ove kandidature svodi se na dva pitanja: da li se događaji od 6. januara karakterišu kao pobuna i može li diskvalifikaciona kaluzula da stupi na snagu bez odluke Kongresa.
Demokrate u Kongresu tvrde da je reč o pobuni sa ciljem da se spreči zakonom predviđen proces potvrde izbornih rezultata, dok republikanci odbijaju da nerede tako okarakterišu.
Jednako je sporno pitanje da li diskvalifikacija može da se desi bez odluke Kongresa. Neki pravnici smatraju da ne može, odnosno da bi Kongres morao da izglasa da li je kandidat počinio neko delo koje bi ga diskvalifikovalo – što do sada nije učinjeno.
Drugi, međutim, kažu da to nije potrebno i da se Trump može blokirati i na druge načine.
Liz Hempowicz iz organizacije Projekat za nadzor vlade kaže da postoji mogućnost da se od državnih sekretara na nivou saveznih država zatraži da Trump-a ne stave na glasački listić, i da se isto zatraži od lokalnih sudova.
„Veoma je kompleksan sistem i zavisiće od procesa u 50 različitih država“, kaže Hempowicz.
Ako neka država odluči da mu zabrani kandidaturu, Trump na tu odluku može da se žali sudu – što onda znači duge sudske procese pred izbore 2024.
IZVOR: GLAS AMERIKE FOTO: POLITICO
