Opšti izbori u Americi uvek su privlačili veliku pažnju što zbog toga što supersila bira svog lidera, što zbog neobičnog procesa glasanja, velikog uticaja „kolebljivih država“ i neizvesnosti o tome kako će rezultati Kongresa uticati na sposobnost sledećeg predsednika da vlada.
Ostalo je još desetak dana do predsedničkih izbora na kojima će se potpredsednica Kamala Harris sučeljava sa bivšim predsednikom Donald-om Trump-om, a u nastavku objašnjavamo kako se odvija glasanje i koji faktori mogu uticati na tajming rezultata.
Prevremeno glasanje
Četrdeset sedam država, Vašington, Gvam, Portoriko i Devičanska ostrva imaju mogućnost ranog ličnog glasanja svih registrovanih biračima, a u nekima je ono moguće još od avgusta.
Tri države, Alabama, Misisipi i Nju Hempšir, ne nude ovu opciju, iako to mogu da obezbede glasačima koji ispunjavaju uslove za glasanje u odsustvu.
Prevremeno lično glasanje može početi već 50 dana pre dana izbora, koji su sada zakazani za utorak, 5. novembar, a najkasnije do petka, 1. novembra. Prosečan datum početka prevremenog glasanja je 27 dana pre izbora.
Iako većina država ima glasanje u odsustvu, razlikuju se rokovi i pravila o tome ko može da učestvuje. Neke države zahtevaju obaveštenje o razlogu za glasanje u odsustvu. U većini država glasanje u odsustvu mora da se zahteva na svakim izborima, ali neke dozvoljavaju biračima da se prijave za slanje glasačkih listića u odsustvu na svakim izborima.
Pripadnici američke vojske i njihovi najbliži rođaci, kao i američki državljani koji žive van zemlje, mogu se registrovati za glasanje i zatražiti glasanje u odsustvu popunjavanjem aplikacije onlajn.
5. novembar: Dan izbora
Pobednika izbora obično proglašavaju mediji jer zvanično određivanje pobednika kasnije sprovodi Kolegijum izbornika. Rezultat za 2020. objavljen je tek četiri dana nakon dana izbora jer je ukupan broj glasova bio veoma blizu u nekoliko država, uključujući Džordžiju.
To je učinjeno ručnim brojanjem glasačkih listića.
17. decembar: Saziv Kolegijuma izbornika
Pobednika predsedničkih izbora zvanično bira Kolegijum izbornika, tojest elektori koje biraju političke partije u svakoj od saveznih država.
Ovaj proces je sve problematičniji za one koji tvrde da bi se trebalo da se uvaži glasanje naroda, kao što je slučaj sa svim drugim izborima u zemlji.
Pre izbora političke partije svake države biraju liste potencijalnih birača, koji ne mogu da obavljaju nacionalnu javnu funkciju, ali mogu biti javno izabrani zvaničnici na državnom nivou. Svaka država ima onoliko elektora koliko ima članova Kongresa. Uključujući tri elektora Vašingtona, SAD imaju 538 elektora.
Glasači biraju izbornike/elektore svoje države tako što glasaju na izborima. U stvari, glas za Trampa, na primer, zapravo je glas za elektora kojeg je izabrao državni republikanski komitet.
U 48 država i glavnom gradu nacije stranka određuje celu listu elektora, koji zatim daju svoje glasove za sledećeg predsednika. Mejn i Nebraska dodeljuju svoje elektore po proporcionalnom sistemu.
Predsedničkom kandidatu je potreban glas najmanje 270 elektora, više od polovine od ukupno 538 elektora, da bi osvojio Belu kuću, čak i ako glasanje naroda ukazuje na drugog pobednika, kao što se dogodilo 2016. godine.
6. januar 2025: Kongres potvrđuje pobednika
Ovog datuma članovi oba doma Kongresa SAD sastaju se u zgradi Kapitola, u holu Predstavničkog doma, u 13 časova, sa predsednikom Senata ili njegovim predsedavajućim.
Na ovoj zajedničkoj sednici izborni sertifikati za svaku državu se prebrojavaju i zbrajaju, a prebrojavanje najavljuje predsednik Senata, što je pozicija koju uvek ima aktuelni potpredsednik SAD.
Američki predsednik Džo Bajden potpisao je 2022. zakon kojim se menja tajni zakon koji reguliše proces sertifikacije, nastojeći da izbegne ponavljanje nemira na Kapitolu 202a.
Nove odredbe pojašnjavaju da su odgovornosti potpredsednika u tom procesu čisto ceremonijalne i ne uključuju nikakva ovlašćenja ili bilo kakvo mišljenje u određivanju toga koji kandidat je pobedio na izborima.
IZVOR: 24SEDAM I FOTO: PIXABAY
