Javna rasprava o izmenama i dopunama Porodičnog zakona završena je sredinom aprila, a prema najavama, o zakonu bi već u junu mogli da raspravljaju poslanici. Iz UNICEF-a u Srbiji kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, zbog čega su dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.
Aktuelni Porodični zakon primenjuje se od 2005. godine, a u obrazloženju razloga za donošenje novog, odnosno za izmene i dopune postojećeg zakona, navodi se da je neophodno primeniti osnovne principe koji su sadržani u Konvenciji o pravima deteta.
U pitanu su principi učešća deteta i uvažavanja njegovog mišljenja u cilju postizanja njegovog najboljeg interesa, promocije porodičnopravnih vrednosti zasnovanih na međunarodnim standardima, omogućavanja bolje zaštite dece od nasilja uz izričitu zabranu telesnog kažnjavanja dece u svim okruženjima, uključujući i porodicu, kao i maksimalnu posvećenost svih nadležnih organa i zainteresovanih strana, te sprečavanje zaključenja dečijih i prinudnih dečjih brakova.
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević u gostovanju na RTS-u rekla je da su izmene neodložne, te da se u izveštaju Evropske komisije iz 2023. godine navodi da Srbija treba da izmeni svoje porodično pravo kako bi se izričito zabranilo telesno kažnjavanje u porodici i dečji brakovi.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prošle godine je telesno kažnjavanje proglasila globalnim problemom javnog zdravlja. Istakli su da ono uzrokuje ozbiljnu štetu fizičkom i mentalnom blagostanju dece i da može dovesti do kriminalnog ponašanja u odraslim godinama.
Iz UNICEF-a u Srbiji za portal N1 kažu da pozdravljaju izmene i dopune Porodičnog zakona, jer smatraju da one unapređuju zaštitu dece i pokazuju posvećenost daljem jačanju prava deteta, ali navode i da zbog pojedinih predloženih izmena izražavaju zabrinutost, te da su zato dostavili konkretne predloge za unapređenje nacrta zakona.
U Srbiji prve batine deca dobijaju već u uzrastu od 2-3 godine
Zabrana telesnog kažnjavanja dece odredba je koja je izazvala najviše polemike javnosti. Novim članom koji je uveden precizira se da se roditeljima zabranjuje da u čuvanju, podizanju i vaspitavanju deteta podvrgavaju dete ponižavajućim postupcima, telesnom kažnjavanju i drugim kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo i integritet deteta.
Iz UNICEF-a za N1 navode da je istraživanje vaspitne discipline u Srbiji pokazalo da prve batine deca dobijaju već na uzrastu od 2-3 godine, što je, kako kažu, posebno zabrinjavajuće.
„Prema dostupnim podacima oko 45 odsto dece u Srbiji izloženo je nekoj nasilnoj disciplinskoj praksi u okviru porodice (psihološka agresija i/ili telesno kažnjavanje). Iako ovaj podatak govori o napretku u odnosu na period od pre 20 i više godina kada je stopa nasilnog disciplinovanja bila viša (72 odsto u 2006. godini), ona je i dalje visoka, pri čemu je gotovo svako drugo dete izloženo i ukazuje na stagnaciju tokom poslednjih nekoliko godina“, kažu iz UNICEF-a.
Ipak je, prema njihovim rečima, ohrabrujuće to što istraživanje govori da se preko 90 odsto roditelja slaže sa stavom da fizičko (i uopšte nasilno) disciplinovanje nije dobro za dete i ne daje rezultate.
“S druge strane, vidimo da i pored takvog stava, značajan broj roditelja vaspitava decu korišćenjem nasilnih metoda. Oni znaju da nasilno kažnjavanje nije dobro za dete, ali ga ipak sprovode iz osećanja nemoći, u afektu ili zato što ne znaju kako mogu drugačije. Zbog toga je važno roditeljima ukazati na postojanje i delotvornost alternativnih metoda u vaspitanju”, navode.
Među kritičarima zakona često se pominje da će sada deca moći da prijavljuju roditelje što može dovesti do zloupotreba, ali i da će deca biti oduzimana roditelja. Međutim, ministarka Žarić Kovačević demantuje takve navode i za RTS kaže da zakon ne predviđa da deca prijavljuju roditelje, kao i da u zakonu nigde ne stoji da će se roditeljima oduzimati deca, već da će sistem biti usmeren na podršku porodicama.
I iz UNICEF-a naglašavaju da cilj predloženih promena zakona nisu hapšenja, suđenja i zatvorske kazne, već da bi predložene odredbe zakona trebalo da dovedu do tzv. razvojnih promena u ponašanju odnosno odustajanja od nekih praksi za koje je dokazano da nisu dobre za rast i razvoj deteta.
“Studije urađene u zemljama koje su već uvele zabranu fizičkog kažnjavanja dece beleže pozitivne trendove. Zabrana je u Poljskoj ostvarena 2010. godine, a odobravanje fizičkog kažnjavanja palo je za 18 odsto od 2008. do 2013. godine. Rumunija je ostvarila potpunu zabranu 2004. godine, a broj dece koju su roditelji udarili smanjen je za 22 odsto između 2001. i 2012. godine”, navodi UNICEF Srbija.
Stoga uvođenje zabrane telesnog kažnjavanja dece ocenjuju kao korak ka podsticanju nenasilnih i pozitivnih metoda vaspitanja.
„Veoma je značajno i ukidanje starosne granice za obraćanje deteta nadležnim institucijama radi dobijanja pomoći u izražavanju svog mišljenja, kao i jačanje obaveze institucija da mišljenje deteta uzmu u obzir u različitim postupcima. Napredak predstavlja i jasnije definisanje načina utvrđivanja najboljeg interesa deteta, što može doprineti ujednačenijim odlukama sudova i drugih nadležnih organa“, navode u odgovoru N1.
Da li je novim zakonom predviđena popuna zabrana maloletničkih brakova?
Među odredbama zakona o kojima se polemisalo u javnosti su i one koje se odnose na maloletničke brakove, koji su u Srbiji prepoznati kao problem.
U izveštaju UNICEF-a „Dečiji brak i adolescentne trudnoće u Srbiji“ s kraja prošle godine, navodi se da u našoj zemlji živi 108.000 devojčica i žena koje su se udale pre 18. godine.
Ocenjuju da rani brakovi često dovode do prekidanja obrazovanja i maloletničkih trudnoća, ističući da o tome govori podatak da svaka treća devojčica iz najsiromašnijih romskih naselja rađa dete pre punoletstva, a u prodilište ode i tri odsto devojčica iz opšte populacije.
Izmene i dopune Porodičnog zakona najavljene su kao obračun sa problemom maloletničkih brakova, pa je tako ministarka bez portfelja Tatjana Macura izjavila je da su u pripremi izmene koje će „jasno sankcionisati maloletničke brakove“, a ministarka Žarić Kovačević među važnim novinama upravo navodi zabranu maloletničkih brakova uz dozvolu suda.
Međutim, kako se vidi iz predloga zakona, sklapanje brakova za mlađe od 18 godina će ipak, biti moguće.
„Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, izuzev maloletnog lica koje je odlukom suda steklo potpunu poslovnu sposobnost“, navodi se u predlogu.
Upravo su ovo odredbe zbog je UNICEF izrazio zabrinutost.
„Podsećamo da se prema međunarodnim standardima detetom smatra svaka osoba mlađa od 18 godina i da sva deca treba da uživaju jednaku zaštitu svojih prava, bez izuzetaka. Ti standardi takođe podrazumevaju sprečavanje svih oblika dečjih brakova, kao i pružanje podrške maloletnim roditeljima, uz očuvanje njihove posebne zaštite kao dece. U tom smislu, smatramo da bi pojedine predložene odredbe mogle da budu unapređene radi potpunog usklađivanja sa međunarodnim obavezama koje je Srbija preuzela i standardima Evropske unije kojima se Srbija približava u procesu pristupanja“, navode oni.
Dodaju i da su zato dostavili konkretne predloge kojima je cilj da osiguraju da se sva lica mlađa od 18 godina i dalje prepoznaju i štite kao deca u skladu sa međunarodnim standardima.
UNICEF stoga preporučuje da se zadrži definicija deteta zasnovana na uzrastu, da se izbegnu odredbe koje omogućavaju sticanje pune poslovne sposobnosti pre 18. godine, da se ukloni svaka mogućnost da se brak sklopi pre navršenih 18 godina, kao i da se ojača podrška i odgovarajuće pravno prepoznavanje maloletnih roditelja u pitanjima koja se odnose na brigu o detetu.
IZVOR: N1 I FOTO: FREEPIK
