Ako se često budite neispavani i umorni, čak i ako ste sebi priuštili čuvenih 8 sati sna, možda jednostavno grešite u trenutku kada odlazite na spavanje.
Naime, stručnjaci tvrde da je najbolje otići na spavanje u periodu između 22 i 23 časa, te da je to povezano i sa manjim rizikom od razvoja srčanih bolesti.
Ova tvrdnja je objavljena prošle godine u European Heart Journal – Digital Health, časopisu Evropskog društva za kardiologiju.
„Telo ima 24-časovni unutrašnji sat, nazvan cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju fizičkog i mentalnog funkcionisanja. Rezultati sugerišu da je veća verovatnoća da će rani ili kasni odlazak u krevet poremetiti telesni sat, sa negativnim posledicama po zdravlje kardiovaskularnog sistema, iako ne znamo uzroke toga“, rekao je autor studije dr Dejvid Plans sa Univerziteta Exeter u Velikoj Britaniji.
Studija je uključila 88.026 ispitanika u Velikoj Britaniji koji su izabrani između 2006. i 2010. goine. Njihova prosečna starost bila je 61 godina, a raspon njihovih godina kretao se od 43 do 79, i 58 odsto su bile žene.
Tokom prosečnog praćenja ovih ljudi od 5,7 godina 3.172 učesnika razvilo je kardiovaskularnu bolest. Incidencija je bila najveća kod onih koji su legali u ponoć ili kasnije, a najniža kod onih koji su odlazili na spavanje u period od 22h do 22:59.
U poređenju sa tim „zlatnim satom“, postoji 25 odsto veći rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti ako legnete u ponoć ili kasnije, 12 odsto veći rizik ako odete na spavanje u periodu od 23 časa do ponoći i 24 odsto veći rizik ako zaspite pre 22 časa!
„Naša studija pokazuje da je optimalno vreme za spavanje u određenoj tački 24-satnog ciklusa tela i da odstupanja mogu da budu štetna po zdravlje. Najrizičnije vreme za odlazak na spavanje je bilo posle ponoći, potenijalno zato što može da smanji verovatnoću da se vidi jutarnja svetlost, što resetuje telesni sat“, objasnio je dr Plans.
„Iako nalazi ne pokazuju uzročnost, vreme spavanje se pokazalo kao potencijalni faktor rizika za srce, nezavisno od drugoh faktora rizika i karakteristika spavanja. Ako se naši rezultati potvrde i u drugim studijama, vreme spavanja i osnovna higijena sna mogli bi da budu jeftin cilj javnog zdravlja za smanjenje rizika od srčanih bolesti“, dodao je ovaj lekar.
