Sigurno ste primetili da kada odete u bioskop, odjednom želite i kokice, i naćose, a možda i nešto slatko. Ako ste mislili da je samo do vas, grešite – iza fenomena pojačane želje za hranom tokom bioskopskih projekcija stoji niz logičnih naučnih objašnjenja.
Žudnja za hranom, pa čak i onom sasvim običnom, poput kokica ili naćosa, postaje daleko veća onda kada se svetla ugase, a naučnici su ustanovili da iza ovog fenomena postoji mnogo psiholoških faktora. Šta je to što nas mami da okruženi tamom, a osvetljeni blještavim bioskopskim platnom, posegnemo za hranom?
Manje svetla, više zadovoljstva
Kako pokazuju istraživanja, između nivoa našeg zadovoljstva i osvetljenosti postoji snažna povezanost, a upravo je tama ta koja nas podstiče da uzmemo koji zalogaj više, bez griže savesti i razmišljanja o kalorijama. Ta „čulna kompenzacija“ možda je i najbolje objašnjena bioskopskom tamom – kada smo lišeni jednog čula, drugo nam postaje izoštrenije i željnije senzacija, prenosi Time.
„Kada smanjimo osvetljenje, opušteniji smo, što obično povećava naše zadovoljstvo. Sasvim je izvesno da ćemo jesti malo više jer nam je fokus negde drugde i ne obraćamo pažnju, ali i jer nas nije briga“, navela je Sara Lefevr, vanredni profesor marketinga na Državnom univerzitetu Marej.
Prigušeno svetlo nas ne podstiče samo da jedemo više, već takođe utiče i na našu odluku čime ćemo prezalogajiti, a što je u prostoriji mračnije, to smo skloniji manje zdravijim izborima obroka – pa tako salatu možemo zameniti pomfritom, a dezert koji bismo inače preskočili postaje primamljiviji. U bioskopima se ovaj efekat dodatno pojačava, pa otud i objašnjenje o kokicama – sva pažnja je usmerena na tok radnje, pa tako one slasno, jedna za drugom, nestaju iz kutije.
Niže temperature u bioskopskim salama takođe imaju uticaj
Ni za koga nije nepoznanica da su temperature u bioskopskim salama često niže nego u samom tržnom centru, ili napolju (osim kada je zima), a to je samo još jedna u nizu taktika kojima se bioskopi služe kako bi nam pojačali želju za hranom. Tih par stepeni manje mogu imati snažan uticaj na naš metabolizam, a kako se tokom gledanja filma mi praktično ne krećemo, organizam počinje da se hladi. Kako se ne bismo potpuno smrzli, u našem telu se „uključuje“ mehanizam zagrevanja koji troši dodatnu energiju, i gle čuda, mi smo odjednom gladni!
Važno je i šta gledamo
I tematika filma, kao i aktivnosti glavnih junaka mogu oblikovati naše želje. Ali, u čemu je caka? Kada nam je neki filmski junak blizak po stavovima i ponašanju, mi se, kao publika, poneti pričom i potpuno nesvesno, poistovetimo sa njim, pa ukoliko on uživa u večeri sa prijateljima ili sočnom burgeru dok gleda utikmicu, i naša želja za hranom srazmerno raste sa svakim novim kadrom. Posebno je uočen i trend konzumacije određene vrste hrane koja je karakteristična za neke filmove. Tako, primera radi, tokom projekcije filma o Nindža Kornjačama, u bioskopima i okolnim kioscima brze hrane raste broj prodatih pica – jer, pica je omiljena hrana čuvene četvorke.
IZVOR: RT.RS, B92: FOTO: PIXABAY
