Profesor Jeff Conte dokazao je da ljudi koji stalno kasne zaista imaju drugačiju percepciju vremena.
Ljudi koji stalno kasne su često optimisti i nerealni, a ovakav način razmišljanja utiče na njihovu percepciju vremena. Ne rade to namerno, već iskreno veruju da će uspeti da urade sve što su planirali i da stignu tamo gde treba na vreme. Ali taj plan se uvek izjalovi i oni uvek kasne, objašnjava Dajana DeLonzor u knjizi „Nikad više ne kasni“.
Profesor psihologije Jeff Conte sa Univerziteta u San Dijegu je uradio istraživanje na tu temu. On je ispitao dva tipa ličnosti – tip A (nestrpljiv i takmičarski) i tip B (kreativan i opušten). On je osobe sklone kašnjenju svrstao u tip B.
Zadatak ispitanika iz obe grupe bio je da pokušaju da pogode koliko je tačno vremena prošlo. Ljudi iz grupe A rekli su 58 sekundi, a ljudi iz grupe B su rekli 77 sekundi. Time je dokazao da ljudi koji stalno kasne zaista imaju drugačiju percepciju vremena, odnosno nemaju pravilan osećaj za protok vremena.
Takođe, ovi tipovi ljudi se ne ljute kada drugi kasne, jer ih vide kroz širu sliku. Osim toga, spontaniji su, ne zamaraju se stvarima na koje ne mogu da utiču, na primer, to što autobus kasni. Zato oko sebe šire pozitivnu energiju koja je prijatna drugima, prenos 24 sata.hr.
Ljudi koji kasne umeju da spakuju stvari u torbu pet minuta pre polaska, u poslednjem trenutku pronađu smeštaj ili let… Optimisti su i ne misle da neće uspeti u onome što su zacrtali, čak i ako uspeju to u poslednjem trenutku.
Zbog toga mogu da budu uspešniji u životu i imaju šansu da žive duže od ljudi koji nikada ne kasne. Ali oni imaju i svoje nedostatke, kažu istraživači.
Pošto ne mogu da kontrolišu vreme, često nemaju kontrolu ni nad novcem, nisu uporni da, na primer, završe dijetu koju su započeli. Više žive za sadašnjost nego za budućnost, pa im štednja za stare dan nije jača strana.
IZVOR: 24SATA.HR, N1: FOTO: PIXABAY
