Vozači u Srbiji već duže vreme plaćaju visoke cene goriva, a detaljna analiza strukture cene benzina i dizela pokazuje da država kroz poreze uzima skoro polovinu svake uplate na benzinskim stanicama. Prema podacima koje prenose domaći mediji, državna zahvatanja čine ogroman deo konačnog iznosa koji plaćaju građani.
Država u Srbiji naplaćuje dva glavna poreza po svakom litru goriva: akcizu i porez na dodatu vrednost (PDV).
1. Akciza: Pun iznos ponovo na snazi
Nakon perioda u kojem je važila smanjena akciza radi ublažavanja skoka cena na tržištu, država je vratila pune iznose ovog nameta. Smanjena akciza (koja je iznosila 54 din/l za benzin i 55,53 din/l za dizel) zvanično je važila do 15. maja 2026. godine.
Sada puni iznosi akciza po litru iznose:
- Benzin: 72 din/l
- Dizel: 74,04 din/l
2. PDV od 20% na cenu sa akcizom
Drugi veliki namet je porez na dodatu vrednost (PDV) koji iznosi 20%. Važno je napomenuti da se PDV obračunava na osnovnu cenu u koju je već uračunata akciza, što praktično znači da država naplaćuje porez na porez.
Pri trenutnim prosečnim cenama na pumpama od oko 196 dinara za benzin i 222 dinara za dizel, udeo PDV-a iznosi:
- Benzin: oko 32,7 din/l
- Dizel: oko 37 din/l
Konačna računica: Koliko tačno ide državi?
- Benzin: oko 105 din/l
- Dizel: oko 111 din/l
Kada se saberu fiksni iznosi akciza i procentualni udeo PDV-a, dolazi se do računice da država po svakom kupljenom litru uzima sledeće iznose:
Državna zahvatanja u strukturi cene naftnih derivata iznose otprilike 50% ukupne cene goriva na pumpama u Srbiji.
S obzirom na to da su cene sirove nafte na globalnom tržištu podložne stalnim promenama, vozači u Srbiji teško mogu očekivati značajnije pojeftinjenje na pumpama sve dok su državni nameti postavljeni na ovako visokom nivou.
IZVOR: REDAKCIJA I FOTO: UNSPLASH
