Verovatno svako poznaje barem jednu osobu čijoj se hladnokrvnosti pomalo i divi: nekog ko se šali i u najtežim situacijama i na koga stres kao da ne utiče. Koja je tajna ljudi koji su uvek opušteni?
Pa, koja je ‘tajna’ tih ljudi koji su uvek jednako ‘kul’ i koji kao da imaju imunitet na stresne situacije? Kako to da kroz život (barem naizgled) idu tako neopterećeni nečim što utiče na sve ostale?
Jesu li genetski otporniji na stres ili ih je tome naučio odgoj? Možda su usvojili neke specifične veštine suočavanja sa svim životnim izazovima? Ili samo bolje od drugih znaju kako se stres može izbeći?
Na žalost nauka, barem za sada, nema potpuni odgovor na ta pitanja, ali potraga za odgovorima i proučavanje ponašanja u stresnim situacijama dovelo je do ispitivanja takozvanog ‘stresne vakcine’ koja je već testirana na ljudima, a potencijalno bi nam trebalo ublažiti njegove pogubne učinke.
Isto tako, medicina je zbog te potrage napredovala u lečenju raznih mentalnih oboljenja na koja stres posebno utiče: od post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP-a) do depresije.
Kad bismo uspeli da shvatimo tajne življenja bez stresa, piše Inc.com lakše bi se nosili sa raznim nedaćama, a počeli bismo i da koristimo stres u sopstvenu korist.
A u međuvremenu, iako još ne znamo kako da uklonimo iz života sve izvore stresa, mnogo toga ipak možemo učiniti kako bismo umanjili njegove negativne uticaje. Evo par saveta:
1. Osvestite stres
Svaka uspešna ideja koja se bavi stresom izgrađena je na istom principu: treba znati točno što nam uzrokuje stres i kako se on kod nas manifestuje, fizički i emocionalno.
Jeste li iscrpljeni ili ne spavate? Imate li vrtoglavice ili glavobolje? Kad znate svoje okidače i simptome, lakše ćete izbeći stres ili odlučiti kako se protiv njega boriti.
2. Komunicirajte
Potisnute emocije mogu postati snažnije, umesto da nestanu, kaže portal Psy Blog. Zato biste trebali razgovarati s drugima o onome što vam se događa, jer je lakše kao ‘muku’ podelite s drugima.
3. Preispitajte kako razmišljate
Ponekad problem nije naš stres sam po sebi, već način na koji razmišljamo o nečemu. Psiholozi kažu da je ponekad dovoljno da promenimo pristup i na stres gledamo kao na ‘odgovor organizma na potencijalnu opasnost’.
A kad shvatimo da je stres zapravo često i poželjan, moći ćemo bolje s njim upravljati.
4. Zaokupite se
Neaktivnost može ostaviti previše vremena za brigu i stres, a neprestani rad mozgu ne daje priliku da odmori. Kad nervoza naiđe na neaktivnost, lakše može zaokupiti um. Zato napravite listu stvari koje volite raditi, a lako ih je početi (npr. neki hobi), sugeriše Psy Blog.
5. Suočite se sa strahovima
Veliki deo našeg stresa ne proizlazi iz stvarnih problema već iz brige o budućnosti ili sadašnjim nepoznanicama.
Većina nas reaguje na takve neugodne strepnje tako da pokušava da ih ignoriše, ali prema najnovijim psihološkim istraživanjima to verovatno nije učinkovit pristup. Umesto toga, trebate se suočiti s tim negativnim mislima kako biste ih umirili.
IZVOR: DDL I FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN