Ideja da Kanada postane članica Evropske unije, iako zvuči neverovatno, dobija sve više pažnje u međunarodnim političkim krugovima.
Ova tema postala je aktuelna nakon stupanja na snagu trgovinskog sporazuma CETA 2017. godine, koji je uklonio gotovo sve carine između Kanade i EU.
Ponovno razmatranje mogućnosti bližih veza s Evropom intenzivirano je nakon što je Donald Trump uveo carine na uvoz robe iz Kanade, Kine i Meksika. Ove mere podstakle su spekulacije o alternativnim trgovinskim savezima, uključujući potencijalno članstvo Kanade u EU.
Pravni i ekonomski izazovi
Iako bi članstvo Kanade u EU donelo brojne ekonomske benefite, poput pristupa tržištu od 447 miliona potrošača, postoje značajne pravne prepreke. Član 49. Ugovora o EU jasno definiše da je članstvo rezervisano za „evropske države“, što Kanadu automatski diskvalifikuje.
Ekonomski, ovakav potez bi omogućio diversifikaciju kanadske privrede i veći pristup evropskim resursima, dok bi EU profitirala od kanadskih nalazišta litijuma i drugih strateških minerala. S druge strane, evropski poljoprivrednici bi se suočili s jačom konkurencijom, što bi moglo izazvati otpor unutar Unije.
Geopolitičke posledice
Ulazak Kanade u EU bi imao ozbiljne geopolitičke implikacije. SAD bi ovaj potez mogle smatrati narušavanjem Monroeove doktrine, što bi moglo rezultirati ekonomskim sankcijama ili ograničenjem vojne saradnje kroz NATO. Istovremeno, Rusija bi ovaj scenario iskoristila u propagandne svrhe, dok bi Kina dodatno povećala investicije u kanadske resurse.
Verovatnoća članstva
Iako ideja o kanadskom članstvu u EU donosi interesantne perspektive, realnost je da bi taj proces trajao decenijama i zahtevao značajne pravne i političke reforme unutar same EU. Uz to, sami Kanađani bi mogli odbiti ovakav korak, plašeći se gubitka nacionalnog identiteta.
Kako je premijer Justin Trudeau nedavno izjavio: „Naš odnos sa EU je dubok, ali Atlantik ostaje simbolična i stvarna granica.“
IZVOR: INDEX.HR, CHICAGO DESAVANJA, FOTO: PIXABAY
