Strah od braka, venčanja i obaveza koje nosi zajednički život dešava se i ženama i muškarcima.
Zapravo, to uopšte nije tako retka pojava kako nam se čini. Problem nastaje kada pređe u fobiju, koja drugačije oblikuje svakodnevni život.
Šta je gamofobija, kada se javlja i kod koga je češća?
Gamofobija (gamophobia) je uporni, panični strah koji se dešava onima koji još uvek nisu u braku i nisu se formalno obavezali na sve što brak nosi. Često počinje strahom od ljubljenja ili bliskosti, s vremenom se poverenje uspostavi, ali kada se samo spomene formalizovanje zajednice kao bračne, nastupa panika. U smislu identifikacije i opisivanja, češće se na ovu temu čak zbijaju šale sa muškarcima kao junacima. Ipak, ovaj panični strah se javlja i kod žena, iako ipak u manjem procentu. Odnosi se na sve koji nisu spremni za obaveze koje nosi brak.
Kako se društvene okolnosti menjaju pa je sve manje formalno sklopljenih brakova, tako se i prosek godina onih koji ulaze u prvi brak pomera ka kasnijem životnom dobu. Pred kraj prošlog veka, prosek za muškarce je bio 29, a za žene 23 godine. Okolnosti su sada značajno drugačije, a gamofobija, čini se, izraženija nego ikada.
Čega se zapravo plaši neko ko ima gamofobiju?
Ova fobija se javlja u više oblika, kojima je zajednički strah od braka. Strah može ići od same ceremonije venčanja, čina stupanja u brak, ili bilo čega što podrazumeva čak i dogovore. Statistike kažu da je kod muškaraca češći i nesvesni strah od intimnosti i vezivanja, a to je čest okidač za gamofobiju.
Strah od venčanja, vezivanja i vernosti može da eskalira u druge poremećaje mentalnog zdravlja. Strahovi, nedostatak samopouzdanja, nedostatak poverenja, nemogućnost opuštanja u intimnim odnosima, mogu da budu izvor velike frustracije, koja se može razviti u gamofobiju, već i u depresiju i anksioznost.
Mogući razlozi zašto se neko plaši braka i razvija gamofobija
Gamofobija može da vuče koren iz detinjstva ako je bilo nekih neprijatnih događaja ili trauma. Kod muškaraca je sa druge strane čest i poznat Edipov kompleks koji se ogleda u tome da se prepuštanje drugoj ženskoj osobi doživljava kao opasnost, koja simbolično predstavlja kidanje veze sa majkom. I nedostatak poverenja u druge bliske ljude iz porodice može da bude uzrok.
Stoga čak i zrelim godinama može da bude veoma jak strah od približavanja drugim ljudima u intimnoj sferi, kao i od vezivanja za njih. Takođe se dešava da neko može da ostvari vezu, da ima normalne intimne i druge odnose. Ali, kada veza počne da poprima obrise obaveze ili dobija epitet ozbiljne veze sa perspektivom za budućnost, često dolazi do paničnog straha. Ponašanje se menja, a često se iz veze odlazi, pa i beži. Gamofobija je ponekad potpuno svesna, ako se javi kao reflksija propalog braka, veze ili loših iskustava u emotivnim konekcijama.
Simptomi gamofobije
- ekstremno panični strah od braka i zajedničkog života (čak i sama pomisao na venčanje i brak može da izazove nalet straha)
- izbegavanje svega što ima veze sa brakom (povezanih događaja, diskusija na tu temu, obaveza, planova…)
- agresivnost, naleti besa, paničnog straha i burne reakcije (i u slučaju svog i tuđeg braka)
- spoznaja da strah iracionalan, ali da ne može da se kontroliše
- nedostatak ili veoma nisko samopouzdanje
- fizičke manifestacije (plač, drhtavica, ubrzani rad srca i puls, poteškoće sa disanjem, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, nesvjestica, znojenje…).
Kako se leči ova fobija?
Strah od braka ili gamofobija postaje signal za traženje stručne pomoći čim počne da menja nečije navike i utiče na svakodnevni život, koji nema veze samo za vezom ili brakom. Ovaj poremećaj može da odvede u izolaciju ili samoizolaciju, a to ponekad dovodi do trajnog narušavanja odnosa, ličnih, profesionalnih, porodičnih. Razlozi velikog straha ne moraju biti vezani samo za gamofobiju, već i za druge strahove i fobije.
O načinu lečenja i efikasnoj terapiji odlučuje stručnjak za mentalno zdravlje, kao i o tome da li je uz psihoterapiju potrebno uključiti farmakoterapiju. Lekovi mogu da imaju neželjene efekte i neće izlečiti fobiju od braka, već će samo uticati na simptome ili potisnuti reakciju na strah. Iskustva kažu da najpre treba pokušati sa bihejvioralnom terapijom.
IZVOR: EKLINIKA.TELEGRAF.RS, B92: FOTO: PIXABAY
