Antiislamski populistički lider Gert Vilders pobedio je na parlamentarnim izborima u Holadniji. Posle 25 godna u parlamentu, njegova Partija slobode trebalo bi da osvoji 37 mesta. Vilders se u mnogim medijima naziva Holandski Tramp.
Jedan deo njegove zapaljive izjave proganjaće Brisel više nego bilo šta drugo, a reč je o planovima za referendum o izlasku iz EU, takozvani „Negzit“, i to sedam godina nakon što su Britanci izglasali Bregzit. I dok je Vilders poslednjih nedelja delimično ublažio svoju antiislamsku retoriku, nema znakova da isto želi da učini i po pitanju Evropske unije.
Po trenutnim procenama, Vilders će biti prava noćna mora za Brisel. Odjednom će o politici koja se kreće od klimatskih akcija do reformi EU i oružja za Ukrajinu doći do debate, pa čak i preokreta.
Vilders je ublažio neke od svojih strogih stavova, kao što je zabrana džamija, rekavši da trenutno u zemlji postoje veći prioriteti na koje se treba fokusirati.
Migracije su bile dominantno pitanje na holandskim izborima. Za političare EU, to je i dalje gorući problem. Kako broj migranata nastavlja da raste, tako raste i podrška strankama krajnje desnice u mnogim zemljama Evrope. U Italiji je prošle godine Đorđa Meloni odnela pobedu. Nacionalni skup Marin Le Pen u Francuskoj je i dalje moćna sila. Takođe, u Nemačkoj je Alternativa za Nemačku skočila na visoko drugo mesto.
U svom pobedničkom govoru, Vilders je obećao da će se pozabaviti onim što je nazvao „cunamijem azila i imigracije“ koji je pogodio Holandiju.
„Glavni razlozi zbog kojih su birači podržali Vildersa na ovim izborima je njegova antiimigraciona agenda, praćena stavovima o krizi troškova života i njegovom zdravstvenom položaju“, rekla je profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Amsterdamu Sara de Lang.
Vildersovu pobedu pozdravio je i premijer Mađarske Viktor Orban.
„Vetar promena je ovde“, kazao je on.
Vilders je poznat i kao „holandski Tramp“, delom zbog svoje frizure koja podseća na onu bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, ali i zbog stavova prema imigranatima i muslimanima.
Proglašen je krivim za diskriminaciju 2016. godine zbog komentara koje je dao protiv Marokanaca koji žive u Holandiji i ranije je uporedio Kuran sa ‘Majn kampfom’ Adolfa Hitlera, rekavši da obe knjige treba da budu zabranjene. Vilders je izgradio karijeru kroz stav da želi da zaustavi „islamsku invaziju“ na Zapad.
„Tražioci azila uživaju u divnim besplatnim bifeima na krstarenjima, dok holandske porodice moraju da paze na svoje troškove“, navodi se u programu njegove stranke. Program predlaže i zabranu islamske škole, Kurana i džamija, a marame bi bile zabranjene u vladinim zgradama, jer „Holandija nije islamska zemlja“.
Britanska vlada je 2009. godine zabranila Vildersu da poseti zemlju, rekavši da on predstavlja pretnju „harmoniji zajednice, a time i javnoj bezbednosti“. Vraćen je nakon sletanja na londonski aerodrom Hitrou.
Vildersa je u Britaniju pozvao član Doma lordova kako bi prikazao svoj film „Fitna“, koji predstavlja Kuran kao „fašističku knjigu“. Film je izazvao nasilne proteste širom muslimanskog sveta 2008. zbog povezivanja kuranskih stihova sa snimcima terorističkih napada.
Takođe bi preselio holandsku ambasadu u Jerusalim da podrži Izrael, svog „bliskog prijatelja i jedinu pravu demokratiju na Bliskom istoku“.
Kako pišu mediji, čini se da se njegova netrpeljivost prema islamu polako razvijala. Proveo je vreme u Izraelu u kibucu, svedočeći iz prve ruke o tenzijama sa Palestincima.
Zbog ekstremnih stavova potrebna mu je 24-časovna policijska zaštita koju uživa više od decenije, nakon što se njegovo ime našlo na popisu za odstrel islamističkih terorista povezanih s ubistvom reditelja Tea van Goga 2004. godine. Vajlders i njegova supruga od tad žive u sigurnim kućama.
Ali njegova zapaljiva politika nije podelila samo Holandiju, već i njegovu porodicu. Naime, njegov brat je pozvao ljude da ne glasaju za njega i pritom otkrio kako su prekinuli sve veze.
IZVOR: NOVA I FOTO: PRINTSCREEN
