Među brojnim italijanskim gastronomskim đakonijama koje su cenjene i priznate širom sveta, nesumnjivo su tu i sirevi. Prema najnovijoj listi koju je sačinio „Taste atlas“ na listi najboljih sireva na svetu Italijani u prvih deset drže osam pozicija, a Francuzi se pojavljuju tek na 13. mestu.
Na listi najboljih sireva na svetu Italija vodi u odnosu na Francusku sa osam prema nula. Naime francuski sirevi se ne nalaze među prvih deset na svetskoj listi „Taste tlasa“, međunarodnog vodiča koji ocenjuje lokalne proizvode, što se nikako nije dopalo Francuzima koji se sa svojim sirom „Reblošon“ pojavljuju tek na 13. poziciji.
Prva tri mesta zauzimaju „Parmiđano Ređano“, „Gorgonzola pikante“ i „Grana padano“, a za njima slede „Strakino iz Krešence“, „Mocarela di bufala“, dok su na petom mestu meksički „Oaxaka čiz“, a na osmom mestu portugalski „Kejžo sera del estrela“, pa opet italijanski „Pekorino Sardo“ na devetom, te „Pekorino toskano“ na desetom mestu.
„Grana Padano je proizvod koji se pravi rukama, kao što vidite nema tu mašina, to su samo ljudske ruke koje daju oblik parmezanu i upravo te sposobnosti opravdavaju njegovu cenu, a i njegovu popularnost. Ova forma nas košta 500 evra ne bi li je napravili“, objašnjava proizvođač popularnog sira.
Italija je na ovoj listi od pedeset najboljih sireva na svetu, čak na 18 pozicija što svakako nije iznenađenje, mada se Francuzi sa tim baš i ne slažu. Naime na Tviteru je moguće pročitati komentare tipa: „Složićete se da je ovo vrlo sumnjiva klasifikacija te da je sudija bio korumpiran i da su Italijani očigledno dobri u marketingu“, dok se mediji pridružuju kritikama, ali i dodaju: „Jedina istina jeste da Italija i Francuska svake godine razmene 150.000 tona odličnih sireva.”
„Naši proizvodi su odlični, ali Italija mora da nastavi da se razlikuje od ostalih zemalja po kvalitetu, a biti zemljoradnik i baviti se proizvodnjom sireva nije najjednostavniji zanat na svetu. Tako da mislim da proizvođači parmezana nikada neće dozvoliti nekome ko nije iz Italije da kupi njihov teren, to je deo istorije i kulture ove zemlje“, dodaje sagovornik Sanje Lučić.
Izazov i takmičenje između Italije i Francuske u proizvodnji sireva ima daleke korene i važno mesto, kako sa ekonomske tako i sa društvene tačke gledišta, a i sam general Šarl de Gol se pitao kako je moguće vladati Francuskom koja ima više sireva nego dana u kalendaru. A isto se može reći i za Italiju.
Zahvaljujući priznanjima „Tejst atlasa“, broj italijanskih sireva sa zaštićenom oznakom porekla (Dop i Igp) koji su zaštićeni i od strane Evropske unije, sada je dostigao brojku od 55, što je isti broj kao i francuskih.
Sa druge strane Alpa ne kriju da vole italijanske sireve s obzirom na to da je izvoz porastao za skoro 27 odsto u odnosu na prošlu godinu uz zaradu od 900 miliona evra za skoro 130 miliona kilograma sireva koji se nalaze na francuskim trpezama.
IZVOR: RTS I FOTO: PRINTSCREEN
